''Сви ти ломови у теби оставе неки траг и ниједан није доречен''
Фронтмен групе „Забрањено пушење“, у емисији „Преживели“ на телевизији К1 открио је детаље распада популарног бенда и култне емисије „Надреалисти“, али је говорио и о инфаркту који је преживео пре 12 година, када је схватио да мора да промени начин живота.
'' Сви ти ломови у теби оставе неки траг и ниједан није доречен. Ми можемо своју психу и душу да обложимо неким духовним антибиотиком, па да наставимо даље, али сви ти распади и сва та прекинута пријатељства и тај несретни рат, оставља неку врсту ожиљка. За неке ствари сам крив ја, док за друге ствари су криве објективне околности. Сви људи са којима сам радио и који су чинили мој живот, су изузетне индивидуе. Имају своју пројекцију животу и били су спремни на компромис, јер не бисмо трајали толико дуго, али су се по природи дешавале разне ствари, па смо одлазили једни од других. Реткост је да неко попут Стонса, опстане толике године.''
Након дешавања у Сарајеву, Неле је са породицом размишљао да се пресели у иностранство, али су уследили и догађаји због којих то ипак није учинио.
''Један период смо супруга и ја заиста размишљали о дефинитивном одласку, због проблема које сам имао. Један од њих је био тај, што је моје јавно појављивање, било истински опасно за породицу која ми је остала у Сарајеву. Они су били у окружењу, које је мене прогласио за непријатеља. Ту сам знао да треба да се повучем. Други проблем, су биле године прелома, где су почели да владају неки нови људи. Појавила се нека друга музика, други критеријуми су се поштовали, почели су да се појављују неки нови термини. Схватио сам да ја у тој другој причи немам пуно простора – каже Неле и објашњава због чега је у Сарајеву проглашен за непријатеља.'' објашњава он и додаје:
'' Највећи проблем је настао што сам отишао из града, јер сам ја направио идентитет том граду. Односно, тај град је постао најпопуларнији захваљујући „Надреалистима“ и „Забрањеном пушењу“. У свим мојим каснијим изјавама, су проналазили рупе, где су ме проглашавали националистом. Једно време се то смирило, када сам радио са „Но смокинг оркесторм“ и нисам био ту, а онда се све изненада вратило, када сам написао књигу „Фајронт у Сарајеву“, у којој сам на најједноставнији начин објаснио због чега се све десило. Један од кључних момената због чега су мене почели поново да нападају је био тренутак где сам ја, први који је изнео сурови податак, да је из Сарајева отишло најмање 150 хиљада људи, који се више никада нису вратили у тај град. То су људи који су сигурно носили идентитет града. Ту чињеницу никада нису изнели ни српски политичари, ни са ове, а ни са оне стране Дрине, јер није био политички тренутак. Први сам то јавно објавио у „Фајронту у Сарајеву“ и тад је кренуло све испочетка. Говорили су да сам четник, не би ли се дезавуисало то нешто што је очигледно – закључио је Неле у емисији „Преживели“ на телевизији К1.
Пре 12 година, Неле је доживео инфаркт, који је једва преживео. Како истиче, поред свих дешавања, главни окидач за проблеме са срцем, био је и његов тадашњи начин живота.
'' Сва та дешавања су оставила трага. Моја права бол за Сарајевом, била је та прва након избора, када сам схватио да ово води катастрофи. Такође, имамо и фамилијарну црту, јер мој брат није преживео инфаркт. Ту нам је слаба тачка. Оно што је сигурно највише утицало на мој срчани проблем је начин живота који сам водио. Радили смо годишње између 70 и 90 концерата. Стално си мењао градове, путовало се. Такође, дођеш и у ситуацију када почнеш да мислиш, да ништа не може без тебе и онда у потпуности губиш контролу над собом. Ја сам био оснивач, фронтмен и лидер једног бенда и имао сам тај осећај моћи. Требао је маљ да ме „опали“ у срце да схватим да нисам свемогућ. Годину дана пре инфаркта су ми сви говорили да изгледам као леш'' – додао је Неле
Иако на његовој каријери, многи могу само да му завиде, Неле ипак има и једну неостварену жељу.
'' Највише жалим што нисам постао фудбалер. Тада није било толико пара у томе, али би ме закачила она добра генерација са Пиксијем и Баждаревићем. Био сам јако лењ да будем фудбалер, јер спорт захтева пуно одрицања, а са друге стране, у то време девојке нису гледале фудбалере, него музичаре. Ово остало што сам пропустио, између осталог и наступ на Вемблију, за то још увек имам времена.''
Неле истиче да је у самом почетку био јако разочаран појединим пријатељима који су му окренули леђа у тешким тренуцима, али је на крају нашао оправдање и за њих.
'' У тренутку када су се ти догађаји одвијали, био сам разочаран, али како сам по себи почео да схватам, нашао сам разумевање за сваког од њих са којима сам био близак, а више нисам'' – каже Неле у емисији „Преживели“ на телевизији К1 и открива главне мотиве за писање књиге „Фајронт у Сарајеву“.
'' Мотив писања је био, да ја из мог пера напишем сведочење о том времену, јер сам дубоко уверен, да ће како време буде одмицало, у интересу многима бити да се историја преокрене, да не буде онаква каква је била. Да се не измисли нешто ново, шта се догађало у Сарајеву, 80-их година. Други мотив су била моја деца, која су све то преживљавала. Оно што је најважнији мој мотив око писања било је то на који начин се све то дешавало. На који начин је Сарајево постало центар те популарне културе и на који начин смо функционисали. Данас је незамисливо да имате један амбијент у коме се апсолутно не зна и никога не интересује, ко је Србин, Хрват или Муслиман''– закључио је Неле у емисији „Преживели“ на телевизији К1.
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
