Дорис Бизетић стекла је огромну популарност деведесетих година, а њен живот из корена се променио након што јој је дијагностикована болест.
Њој је 2011. дијагностикована неизлечива болест. Од првог тренутка око ње су породица и приајтељи који јој осмехом терају тугу, а она се не предаје - труди се да буде мајка и певачица.
- Понекад ми се тресу руке, цимне ми се колено, али сам то крила... Сада хоћу да пробудим свест код људи да се и са мултиплом склерозом може живети и мислити позитивно - рекла је Дорис Бизетић пре неколико година.
Године 2010. Дорис је родила ћерку Анабелу. Шест месеци касније осетила је да је страшно слаба.
- Од како сам се породила, осећала сам да сам физички много слабија. Приписивала сам то порођају, док се на лето 2011. године једног јутра нисам пробудила скоро слепа... Отишла сам одмах код лекара. Констатовано је да сам изгубила скоро 80 одсто вида на једном оку. Тако је почело - рекла је Дорис.
С обзиром на то да многе болести имају симптоме сличне мултипле склерози, нико од доктора са сигурношћу није могао да јој каже шта се тачно дешава.
- Две године сам ишла на контроле, прегледе... Сумњало се на вирусе, лајмску болест... Ни магнетне резонанце нису давале дијагнозу. Било ми је страшно. Болесна сам, али не знам од чега... Нисам знала шта да мислим. И када су ми коначно 2013. године из кичме извадили течност која је са сигурношћу показала да је реч о мултипле склерози, само на секунд сам осетила олакшање. Добро је, знам шта ми је - прича Дорис.
Својевремено је причала о снази воље са којом све пролази.
- Најпоноснија сам на то што још ходам. Људи са овом болешћу најчешће заврше у инвалидским колицима. Ја још ходам! Имам јаке болове у кичми, јака светлост ми смета, не подносим буку, осетљива сам на додире. Али ћерки ништа не ускраћујем. Трудим се да једног дана када се буде присећала детињства не мора да каже како је мама стално била лоше. Желим да каже како је имала весело детињство цртајући и играјући се са мамом - причала је Дорис.
(Блиц)
