Oglas
Oglas
· · Коментари: 0

КО ЈЕ БИО ПРАВИ ВИТО КОРЛЕОНЕ: Последњи мафијашки Дон пред којим су клечали и политичари и полиција

Филм "Кум" Франсиса Форда Кополе, је филм заснован по књизи Марија Пуза о мафијашкој породици Корлеоне. Главни међу њима, Дон Вито Корлеоне, заиста је постојао - само што се у стварности звао Дон Френк Костело.

1726059257_363617_profimedia0860133407_ls.jpg
Фото: Профимедиа
Oglas

 

Човек за кога историчари мафије и филмски инсајдери верују да је послужио као инспирација за Дона Корлеонеа стигао је у Њујорк бродом из Италије у четвртој години живота. Рођен 26. јануара 1891. године као Франческо Кастиља у Калабрији, напустио је школу у петом разреду и радио као наплаћивач станарине за локалног мафијаша, док је његов отац водио пропалу продавницу.

Одлучан да се извуче из сиромаштва Источног Харлема, Френки, како је сада био познат, провео је годину дана у затвору 1918. због поседовања оружја.

Никада више није дозволио да га власти тако лако ухвате. Иако је потицао из јужног дела Италије у време када су водеће мафијашке породице, тражећи лојалност и породичне везе, преферирале искључиво сицилијанске имигранте, Костело је успео да се пробије кроз редове америчког организованог криминала, радије користећи новац него претње како би "купио" људе који су му били важни.

Костело је чак проширио свој огроман утицај и на њујоршку политику. Након што је стекао огромно богатство и утицај кроз кријумчарење алкохола и клађење током прохибиције, Костело је изградио царство аутомата за игре на срећу у Њујорку, а затим и у Њу Орлеансу – потоњи уз пуну подршку и одобрење гувернера Луизијане, Хјуија Лонга, само једног од многих политичких титана који су пали под Костелов утицај.

Подмићивањем порота током својих повремених судских појављивања, Костело је избегао још једну затворску казну, а до средине тридесетих био је мултимилионер са озбиљним политичким утицајем. Године 1932. отишао је чак на Демократску националну конвенцију у Чикагу, радећи на томе да Френклин Д. Рузвелт освоји председничку номинацију.

Ипак, чак ни Костелов политички утицај није могао помоћи његовом шефу, Лакију Лучијану, често називаном оцем модерног организованог криминала у Сједињеним Државама, који није оправдао свој надимак када је 1936. године осуђен на 30 до 50 година затвора због вођења ланца проституције.

Баш као лик Дон Корлеонеа у Куму, у мају 1957. године, сада већ старији Костело био је жртва покушаја атентата који није успео да га убије. Организован од стране његовог ривала Вита Ђеновезеа, који је тежио да преузме контролу над бившим царством Лакија Лучијана, сукоб ова два човека био је неизбежан због њихових драстично различитих личности.

Увек настојећи да избегне насиље, Костело је био интелектуалан лик који је водио дискретан живот

И поред целог живота проведеног у очувању омерте, Костело, сада у 82. години, почео је да разговара са аутором криминалистичких књига Питером Масом о предложеној биографији, баш у тренутку када је Копола правио први филм који ће постати трилогија "Кум".

Током првих неколико недеља редовних састанака са Масом, Костело је открио да је Џозеф П. Кенеди, отац убијеног председника Џона Ф. Кенедија, желео помоћ мафије у довлачењу алкохола у САД.

Кенеди је био велики увозник вискија више од десет година након краја прохибиције, а Костело је тврдио да су он и Кенеди заједно били у бизнису са алкохолом "неко време након тога" – тврдња коју је касније љутито негирала породица покојног Кенедија.

Међутим, књига Питера Маса никада није завршена. Недељама након што су почели снимати интервјуе, Костело је преминуо од срчаног удара, односећи већину својих тајни у гроб.

Постоји спекулација да је старији Костело можда погледао рану пројекцију "Кума" у последњој години свог живота. Да ли је то утицало на његову одлуку да коначно објави своја мемоарска дела? Ништа није сигурно. Ипак, Костело је постао вести после своје смрти на начин који потпуно надмашује тихо завршавање првог филма "Кум".

Године 1974. пуну годину након што је сахрањен у огромном породичном маузолеју на гробљу Светог Мајкла у Квинсу, бомба је озбиљно оштетила ковчег.

Мафијаш Кармине Галанте, недавно ослобођен из затвора због оптужбе за поседовања наркотика, стајао је иза експлозије. Док је био на ивици да буде именован за новог шефа супарничке Бонано криминалне породице, бомба је послала јасну поруку, како је објаснио Џон Милер Млађи, Костелов кум, у интервјуу датом крајем деведесетих.

"Ово је била његова (Карминеова) порука, која је говорила "сви старински начини су готови", рекао је Џон Милер Млађи и истакао да је Костело био права дефиниција старог типа мафијашког боса и старих начина.

"Избегавао је трговину наркотицима, веровао је у одређени кодекс и ово је био Галантеов начин да пљуне у лице старим методама", истакао је Џон Милер Млађи.

Насилније, хаотично поглавље у историји њујоршких мафијашких породица је било на помолу – и једно које ће видети постепено разоткривање огромне мреже утицаја и контроле коју је мафија имала над највишим слојевима политике. Костело, слично као Марлон Брандо, био је последњи представник нестале генерације.

Како је Питер Мас, чија је биографија о Костелу уништена и никада није објављена, изјавио пре своје смрти 2001. године: "Костело је свакако био једина велика фигура у мафији која је могла да има огроман успех на легитиман начин. Увек слушате приче о томе колико су паметни неки мафијашки Донови и шта су могли да постигну да су изабрали други пут. Костело је једини који је заиста могао то да уради."

(Курир)

 

БОНУС ВИДЕО

 

 

Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Пошаљи коментар
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
Oglas