ЛЕГЕНДАРНИ ГЛУМАЦ Стево Жигон преминуо је 2005. године, а иза себе оставио је ћерку Ивану, сина Николу и ванбрачног сина Вида.
Он никада није говорио о наследнику којег је ванбрачно добио, а који данас има 51 годину. Његов наследник једном приликом испричао је шта се крило иза дуго чуване тајне познате породице.
– Године 1971. Стево Жигон је дошао у Љубљану, где је режирао ‘Пигмалиона’. Елзу Дулитл глумила је моја мајка Мета Вранич, тада веома млада, лепа и талентована глумица.
– Могло би се рећи да сам се нехотице догодио као производ једне кратке романсе између великог глумца и моје мајке, која се одлучила за мене упркос ситуацији, у којој је било очигледно да ће се мој отац вратити кући у Београд, где је имао већ фамилију – започео је своју причу Вид Жигон.
– За то сам сазнао када сам имао 15 година, али нисам хтео да га потражим, иако је и он знао за мене, првенствено због тога јер сам имао очуха који ме усвојио још као дете, а и зато што нисам знао како ће реаговати његова фамилија.
Како је објаснио, са оцем се виђао неколико година пред његову смрт.
– Кад сам сабрао довољно снаге да га коначно упознам, било ми је 28 година. Одмах сам отишао у Београд, где су ме дивно примили, иако ниједан од чланова породице, осим Стеве, није знао да уопште постојим. Наредних пет година, од 2000. до 2005, кад је преминуо, долазио сам к њему у Београд, и то су били изванредни тренуци који се не могу заборавити.
Молба за опроштај
Како је Вид испричао, отац га је пред смрт позвао како би га упитао да ли му може опростити.
– Један дан пре него што је умро, звао ме у Љубљану и питао ме да ли могу да му опростим што није хтео да ме пронађе, и кад сам му казао да га волим, изгледало је као да је то једино што још треба да зна пре него што нас остави. Још увек сам у блиском контакту са његовом ћерком Иваном, која је била и код мене у Љубљани.
– Иначе се већ од детињства бавим поезијом, зато сам написао песму о свом оцу Стеви Жигону, која је оригинално написана на српском језику.
– Укључена је у моју трећу књигу ‘Метаморфозе’ (која је баш због тога билингвална, моје песме је превела позната песникиња и моја велика пријатељица Ана Ристовић), која је заправо читава посвећена моме оцу. Сада ми је 48 година и имам три сина, који су сви веома талентовани за уметност. Живим близу Љубљане у Словенији – написао је Стевин ванбрачни син у отвореном писму 2020. године.
(Хелло)
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
