Након четири године Мерлин Менсон може да се опусти. Иако је све време инсистирао на својој невиности, тешке оптужбе које су против њега изнеле бивше партнерке и сураднице, могле су да га пошаљу иза решетака...
Не можемо доказати оптужбе за сексуални напад ван сваке сумње. Немамо довољно доказа. Оптужбе за породично насиље су застареле. Ценимо храброст жена које су иступиле са својим пријавама и поделиле искуства. Захваљујемо им на сарадњи и стрпљењу током наше истраге, рекао је почетком године Нејтан Хокман из тужитељства Лос Анђелеса. И након четири године Мерилин Менсон могао је да одахне. Иако је све време инсистирао на својој невиности, тешке оптужбе које су против њега изнеле бивше партнерке и сараднице, сматрали су многи стручњаци, морале би да га пошаљу иза решетака. Вероватно до краја његовог живота. Али пред очима закона он је сад слободан чојек који није урадио ништа погрешно. Може да ради шта год пожели. А гледајући Менсонову каријеру то значи само једну ствар - мршави шмокљан из малог града наставиће да шокира и провоцира Америку. Као што је то радио целе своје каријере...
Брајан Хју Варнер, свима познат као Мерилин Менсон, рођен је 5. јануара 1969. године у градићу Кантону у Охију. И вероватно нико тада не би рекао да ће се дечак из конзервативне, религиозне породице у Охају претворити у једно од најконтроверзнијих имена у историји музике. Брајан је једино дете у породици Барбаре и Хјуа Варнера. Његов отац био је бивши војник који је служио у Вијетнаму, а мајка је била јако религиозна припадница Епископалне цркве.
Мали Брајан васпитаван је у строго религиозном окружењу, где је грех био стална претња, а казне за непослушност биле оштре. У школи и цркви су му пунили главу да је грех свуда, да га чека пакао ако не буде радио све оно што му кажу, говорили су му какву музику може да слуша, шт може да чита, шта може да гледа... Али од малих ногу осећао је да је друштво око њега пуно лицемјерја и лажи. Како они који њему желе да наређују не живе под наредбама које промовишу.
У аутобиографији “Тхе Лонг Хард Роад Оут оф Хелл” из 1999. године Менсон је открио низ језивих детаља о свом одрастању, за које је сигуран да су обликовале његов карактер. У књизи је описао како је једном приликом као дете с рођаком у подруму открио огромну колекцију фетишистичке порнографије. Припадала је његовом деди.
И није то била “обична” порнографија. Деда Менсон прикривено је уживао у садомазохистичком садржају, у снимцима секса људи у животињским костимима... “Замишљао сам деду као угледног човека, а онда открио да испод површине крије свет толико болестан да ни сада не могу да схватим колико је то обликовало моју перцепцију људске сексуалности. Неке ноћи бисмо га чули како стење и производи звукове које ниједно дете не би смело да чује од свог деде”, написао је Менсон у биографији.
Деда је, ван подрума, био угледан члан заједнице. Један од оних на које би се млади требали угледати. Менсону се гадило то лицемјере. У тинејџерским годинама Брајан је био изложен и у вршњачком насиљу у школи. Био је другачији од осталих клинаца, није се уклапао, није се ни хтео уклопити. Почео је да гради неки свој свет. Музика му је ускоро постала омиљена утеха и уточиште од проблема.
Срећа му се осмехнула кад се породица из досадног Охаја преселила у узбудљиву Флориду. Менсон ту студира новинарство, ради за магазин 25тх Параллел, где се у почетку посвећују бизарним причама, интервјуише домине, секс-раднице... Али ускоро почиње да интервјуише и славне музичаре. И ту му се упалио неки кликер у глави - више не жели да пише, жели да други о њему пишу као музичару. Али то је тешко јер нема бенд, нема песме, нема демо...
Али има “шок елемент”. Па Менсон под псеудонимом објављује први текст о себи и свом бенду. Наравно, све је пуно комплимената, поручује свету да Мансон и Споокy Кидс долазе. Њихови наступи у Форт Лодердејлу у Флориди све су популарнији међу андергроунд заједницом. И пуни су бизарности - на позорници су људи у кавезима, главе лутака побацане су свуда, све је пуно секташке симболике... Менсон је одувек знао да шокира и провоцира. Уосталом, и његово име све говори - Мерлин по Монрое и Менсон као Чарлс Менсон. Спој гламура и смрти. А Америка једнако слави обоје...
- Желео сам да створим име које би симболизовало апсолутни контраст између гламура и зла, између невиних девојака с насловница и масовних убица који су дефининисали страхове једне генерације - написао је у аутобиографији.
Почетком 90-их бенд је привукао пажњу Трента Резнора, фронтмена Нине Инцх Наилса, који их је потписао за своју издавачку кућу. Убрзо је изашао албум “Портраит оф ан Америцан Фамилy” (1994.), али прави пробој догодио се с “Антицхрист Суперстар” (1996.), албумом који је био агресиван, нихилистички и испуњен визијама пакла у којем Менсон постаје ново лице сотоне. Мршави шмокљан сад је највећа ноћна мора конзервативне Америке. Све је више проповеди против њега, на ноге се дижу разне религиозне групе, забрањују му се наступи, цензурирају га, неке трговине одбијају продавати његове албуме, пријете му убојством...
Углавном, праве му рекламу каква се не може платити. Направили су га “хоусехолд” именом. А 1999. године и државним непријатељем број један. У априлу 1999. године два тинејџера у Колораду убила су 12 колега и једног професора пре него што су починили самоубиства. А медији су одмах убице повезале с Менсоном. “Били су обучни као он”, “Носили су мајице с Менсоновим ликом”, “Његова музика инспирисала их је на покољ”, “Сотониста им је испрао мозгове”..., вриштали су с ТВ-а, с радија, из новина, али и просведници на улицама. И све те тврдње, показаће се касније, биле су неистините. Младићи-убице уопште нису били Менсонови фанови. Али кад се лаж понови 1000 пута...
Менсон дуго није хтео да коментарише ништа везано за тај масакр. Он и чланови бенда тешко су се носили с тим да их окривљују за један од најгорих покоља деценије у САД-у... - Америци увек треба жртвено јање. Не желе да причају о правим проблемима попут менталног здравља и насиља у друштву, па траже некога попут мене да ме окриве. Али ја нисам ту да забављам моралне паничаре - ја сам ту да уметност гурнем до граница - рећи ће након неког времена на ту тему. Хтели су да га кенселују, хтели су да га забране, али је успео да преживи. Наставио је да снима и да наступа, његови перформанси постајали су све бизарнији, често се секао на позорници, оптуживали су га да је и жртвовао животиње сотони током наступа... Глумио је у филмовима и серијама, бавио се сликарством... Али свеједно је губио на релевантности. Клинце из доба интернета пуно је теже шокирати, они су до 13 - 14 године видели свакаквих страхота он- лине.
Далеко од тога да Менсон више није био рок звезда. Али није више био страх број један конзервативне Америке. Али зато је 2021. године опет постао тема број један америчких и светских медија. Еван Рејчелл Вуд, с којом је Менсон био у вези, оптужила га је да ју је сексуално злостављао, мучио, малтретирао... Ускоро се још неколицина жена придружила оптужбама против Менсона. Он је одмах све негирао, али индустрија се окренула против њега...
Агент му је отказао сарадњу, остао је без уговора у издавачкој кући, остао је без улоге у серији, уклоњен је из пројеката на којима је радио, његови стари албуми повучени су из продаје... Колико је тачно изгубио тешко је рећи, али прича се да је то цифра између 20 и 40 милиона долара. Истрага је трајала готово четири године. У међувремену је Мансон део оптужби решио нагодбом, а онда је почетком ове године стигла одлука тужилаштва да неће гонити Менсона... Једна жена која га је оптуживала за сексуално злостављање одустала је од тужбе, рекла је како је била наговорена да сведочи против Менсона.
Глумица из “Игре престола” Есм Бјанко, која је тужила Менсона у случају који је касније решен нагодбом, потврдила је да је била део криминалне истраге. Пре одлуке да се Менсон не процесуира критковала је одуговлачење процеса... “Пре готово четири године учинила сам оно што се од жртава силовања очекује: отишла сам у полицију. Детаљно сам описала како ме рок музичар Брајан Варнер, познатији под уметничким именом Мерилин Менсон, силовао и злостављао током наше везе”, рекла је у октобру 2024. године. Бјанко тврди да је истражитељима предала “стотине доказа, укључујући фотографије њеног тела прекривеног угризима, модрицама и ранама од ножа, имјелове и поруке, претње мом имиграционом статусу.”...
“Иако сам дубоко разочарана одлуком Окружног тужитељства да не подигне оптужницу против Брајана Варнера, нажалост, нисам изненађена”, поручила је Бјанко путем адвоката када је донесена одлука и додала: “Још једном је наш правосудни систем изневерио жртве. Не прозивам појединачне тужитеље и истражитеље који су годинама радили на овом случају, него систем који им је омогућио да раде с једном руком везаном иза леђа”. Менсонов адвокат након тога је поручио да је правда задовољена. И сад се чека идући потез контроверзног музичара. До степеница старе славе, тамо краја 90-их, кад је био на врхунцу, тешко ће опет доћи. Провокација не функционише као пре, а иако је званично невин, његово име је окаљано. И “главе” индустрије не желе да рискирају своју репутацију сарађујући с неким попут Менсона...
Све обожаватеље није изгубио. Бројни желе да га виде у филмовима и серијама, прижељкују његову нову биографију у којој ће изнети своју страну приче, надају се како ће дати велики интервју, понеки прижељкују да то буде код Џоа Рогана... Иако је током последњих неколико година изгубио многе индустријске контакте, није био потпуно напуштен. Кање Вест био је један од ретких познатих уметника који су му јавно пружили подршку. Позвао га је на позорницу током извођења албума “Донда” 2021. године и чак му дао прилику да учествује на албуму. Џони Деп, дугогодишњи пријатељ, никад се није јавно дистанцирао од Менсона. Будући да је и сам прошао кроз контроверзе и правне битке, није искључено да ће њих двојица поновно сарађивати, можда у музици, можда на филму.
Осим музике, Менсон је увек имао везе с филмом и модом. Његове улоге у серијама попут “Сонс оф Анарцхy” и “Тхе Неw Попе” доказале су да има потенцијал за озбиљне глумачке улоге. Ако га Холивуд одбаци, прилику би могао да пронађе у независним хорор филмовима, где је контроверза предност. Највеће питање заправо није хоће ли га индустрија прихватити - него жели ли се Менсон уопште вратити? Након година правних проблема, финансијских губитака, вређања... Можда одлучи трајно да напусти јавну сцену. Али у тај сценарио сумњамо.
Јер ако нас је историја нечему научила, то је да Менсон “цвета” у контроверзи. Своју каријеру изградио је на провокацији и померању граница друштвено прихватљивог. Ако види прилику да поврати своју оставштину, мало је вероватно да ће је пропустити. Мел Гибсон се вратио након великог скандала, Деп је “преживио” тежак скандал, чак ни Лоис Ц. К. није потпуно отписан... Мерилин Менсон би могао покушати исто.
“Нисам ја тај који је створио Мерилин Менсона. Створило ме друштво које слави насиље и одбацује оне који мисле другачије”, рекао је својевремено музичар. Који је сад на прекретници. Наставити као Менсон или се вратити у Брајана. Мршавог малтретираног шмокљана који је све време био испод тешке шминке...
