Глумац Миленко Заблаћански 2008. године имао је удес на путу Београд-Златибор, а 17 дана након језиве несреће је изгубио своју битку у болници.
Миленко је тада био на одмору са супругом Снежаном и сином Николом у викендици близу Златибора, а зимовање им је прекинула вест о смрти Снежанине тетке, те је породица морала да се врати за Београд.
Из прва је било планирано да се сви аутомобилом врате заједно, Миленко је ноћ пре несреће због лошег времена, остатак породице послао за Београд аутобусом, а он се упутио сам, као да је предосетио да ће се нешто лоше догодити.
- Годину 2008. дочекали смо са млађим сином и пријатељима у Гајевима на Златибору. Тог 5. јануара решили смо да се вратимо у Београд и заједно у кругу породице прославимо Божић. На Златибору киша још није била почела, ваљда због висинске разлике, али Миленко је ипак предложио да он крене аутомобилом, а моја пријатељица и ја, са синовима, аутобусом. Сећам се као данас. Рекао ми је: „Крените, а ја ћу полако... Видећу, ако буде лоше стаћу негде. Нећу ништа форсирати". Имао је пријатеље у Мачкату, у Пожеги, у Чачку су нам кумови-испричала је 2009. за "Пресс".
Додала је тада да је за несрећу сазнала од пријатеља, а да јој након Миленковог одласка свако путовање на Златибор тешко пада.
- Био је заиста посебан човек због чега се сваког дана захваљујем Богу што сам са њим провела 20 година живота. Умео је да насмеје, врати снагу. Био је борац, вредан и одговоран човек. Ту смо негде слични. Зато се и трудим да задржим снагу, јер знам да у супротном он то не би одобравао. Он се не би предао. Борио би се за децу. Какав је он заправо говоре његови пријатељи који су уз нас - рекла је раније његова супруга, Снежана Весковић-Заблаћански.
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
