Жељко Самарџић отворио душу
Жељко Самарџић у подкасту "Није све тако црно" говорио је о својим животним победама и борбама које су га коштале много одрицања, али се исплатило јер данас срећан човек.
У разговору са аутором и водитељем Јованом Матић Ђокић говорио је о доласку у Београд услед напуштања родног места због ратног стања и периоду када је имао само једну жељу, а то је да преживи.
- Оно што је било основно кад смо дошли јесте да смо имали некога ко нас је дочекао, наш пријатељ Мишко Милићевић. Београд као да се осмехнуо. Био је диван сунчан дан а ми смо били на неки начин унесрећени а срећни, а мени је небо некако било сиво над Београдом без обзира на Сунце које је било ужарено. Отишли смо у неизвесност. Сместили смо се у Борчи и бавили смо се мојим послом. Нисмо имали избора, било је или да будете у ратном вихору или да се борите за кору хлеба на други начин... Мени је грубост непознаница, против рата сам сваке врсте, хтео сам да пригрлим децу, будем уз њих и покажем им да сам спреман да се жртвујем за њих у сваком смислу, тако је и било - говорио је Жељко.
Самарџић је говорио о одрицању и жртви коју је морао да прође како би својој породици обезбедио нормалан и леп живот али и једној јединој жељи коју има.
- Основни циљ је био да им створим кров над главом, а у Београду је то било јако тешко. Моја супруга је била неприкосновена, моја хероина која је о свему водила рачуна. Ове године ми је музика узела једно лето. Када год седнем на брод запитам се:" Боже, колико ми је још лета остало". Када не бих радио за новац, најискреније вам кажем, ја бих то радио за џабе. Много волим да певам и мислим да се то чује. Новац је "лош господар", али ту је моја Маја која о свему томе води рачуна... Јако верујем у њу, једна моја и једина је жеља када дође судњи дан и мени и њој, да ја ипак одем пре ње.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
