Гоца Божиновска описала тренутак када је сазнала за смрт Зорана Шијана.
На данашњи дан пре тачно 22 године у центру Београда ликвидиран је Зоран Шијан, најпознатији Сурчинац и некадашњи кик боксер.
За убиство сазнала на наступу
Шијан је убијен 27. новембра 1999. око 1.30 ујутру на углу Немањине и Светозара Марковића, у центру Београда, док је седео за управљачем свог "мерцедеса 600" и чекао зелено светло на семафору, а овај случај никада није расветљен.
Прочитајте још: Гоца Божиновска описала тренутак када је сазнала за смрт Зорана Шијана.
Његов син Мирко и супруга Гоца Божиновска огласили су се овим поводом путем друштвених мрежа, а певачица је својевремено за медије отворено говорила о њиховој љубави, али и кобној вечери када је сазнала да је Шијан убијен.
Како је испричала, убиство се одиграло док је она била на наступу у Бечу, а страх ју је додатно обузео када је помислила да је њихов син Мирко у том тренутку и даље био са њим. Испоставило се да је Зоран неколико тренутака пред смрт оставио сина код куће, а тужне вести је Гоци јавио покојни Шабан Шаулић.
"Те ноћи сам била у Бечу, са мном је требало заједно сутрадан у Италији да ради Шабан Шаулић. Ја сам завршила први блок песама и дошли су неки момци са торбама, шанери, имали су мушку гардеробу. Ја сам одабрала један прелеп џемпер, од кашмира, купим и оставим га у гардероби. Одем да одрадим други блок, кад сам се вратила у гардеробу, позвонио ми је телефон."
"Звао ме је Шабан, мислила сам да ме зове због тезге, што је требало сутрадан да радимо. Одмах сам чула да му је чудан глас, пита ме: 'Где си, је л' си чула нешто?'. Исте секунде су ми се ноге одсекле, знала сам да се нешто десило. Он ми каже: 'Смири се, молим те, није истина'", започела је Гоца.
"Иначе, кад сам завршила тај први блок песама Зоран ме је звао и рекао ми: 'Мирко је са мном, Зорана је отишла кући. Мирко неће да се одвоји од мене, купио сам му пуну кесу киндер јаја и неће да иде. Кука, плаче. Ево сад ће још мало да иде кући, да га зет одвезе'. Тако да је мени било у глави да је дете са њим."
Мирко је био мали, али је увек био намазан, он је видео да су ми очи скроз отечене, ја сам плакала, али сам се скривала, а он ми каже: 'Мајко, зашто плачеш?', ја га убеђујем да не плачем, али ми сузе саме иду
"Шабан ми је рекао: 'Мислио сам да знаш, можда није истина, чуо сам да су упуцали Шијана у Димитрија Туцовића'. Тачно се ауто зауставио испред зграде где је мене покупио први пут кад смо се узели, ја сам ту становала. Шабан ми каже: 'Стани, не паничи, можда је и жив'. Ја сам пала одмах ту, онесвестила сам се, скочило је обезбеђење ту око мене, поливали су ме водом, одвезли ме у хотел", причала је.
Никад потпуно испуњена након Шијанове смрти
"Тако је престала наша прича, а почела моја мука и борба са животом до данашњег дана. Људи те гледају и сви мисле да си најсрећнији на свету, да ти ништа не фали, лепа, згодна, млада, популарна у том тренутку, са хитовима, али су увек неки бол, патња и туга били у мени."
"Живот је ишао даље, ја сам била релативно млада да бих остала сама, десиле су се онда и неке љубави, али увек трчиш својој деци, никад потпуно испуњена. Не можеш оставити малу децу која су тек на почетку живота и гледати себе, али то је живот", додаје она.
Мирку, који је тада тек кренуо у први разред, и Зорани, која је годину дана старија од брата, губитак оца најтеже је пао. Гоца се трудила да њена деца не сазнају за Зоранову погибију, али, када су ипак схватили о чему је реч, певачица је морала да се суочи са најтежим тренутком у њеном животу.
Прочитајте још: ВУК КОСТИЋ четири године волео ОВУ ЛЕПОТИЦУ - Ево шта је глумица рекла о "СТИДЉИВОМ" дечку (ФОТО)
"Њих је одмах узела Злата Петровић, одвела их је код себе. Мирко је био мали, али је увек био намазан, он је видео да су ми очи скроз отечене, ја сам плакала, али сам се скривала, а он ми каже: 'Мајко, зашто плачеш?', ја га убеђујем да не плачем, али ми сузе саме иду. Пита ме: 'Мајко, шта те боли?', ја му кажем да ме боли душа..."
"Он је у разговору схватио све, само се бацио на под код Злате и почео да удара ногама о под и да виче: 'Мој тата је у гробу, мој тата је умро'. Био је страшно паметан, а био је толико мали, првак је био, у септембру је пошао у први разред, а то се десило у новембру. Ја сам им објашњавала да остану са Златом, да мама иде да испрати тату, али није било шансе да их убедим", прича Божиновска.
(Пинк.рс)
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
