Даница из филма "Лајање на звезде" и даље све очарава отменим изгледом и прелепим погледом.
Глумица Наташа Тапушковић срца публике је освојила чувеним ликом Данице из култног филма "Лајање на звезде", а многе њене реплике користимо готово свакодневно у говору. Глумачка каријера јој је ишла само узлазном путањом, све до момента када је одлучила да напусти посао и одсели се у Италију. Данас се поново вратила професији коју много воли, а чини се као да паузу није ни правила.
- Нисам више била сигурна да ли ћу се бавити овим послом. За месец и по дана савладала сам језик и запослила се као бебиситерка у Болоњи. Нисам била оптерећена тиме шта сам овде била. Добро сам зарађивала, путовала. После годину дана осетила сам да ми недостаје моја земља, људи које волим и вратила сам се. Ни сада ми не би било тешко да радим било шта да преживим. Не бојим се ако глуме нема, могу да се снађем и да издржим и кад немам довољно новца - рекла је једном приликом Наташа.
Прелепу глумицу смо имали прилике да гледамо и у следећим остварењима: "Живот је чудо", "Шишање", "Фолк", "Позориште у кући", "Споменик Мајклу Џексону", "Пролеће на последњем језеру", "Комедија на три спрата".
Годинама ужива у складном браку са тениским тренером Вуком Тапушковићем. Круна љубави су им две ћерке - Дејна и Ђурђа, а њихова прича је попут сценарија за врло романтичан филм. При првом сусрету је знала да ће баш он бити њен муж.
- Имала сам 27 година и нисам била ни у каквој журби да сретнем „господина правог“, а наравно да ми је било веома непријатно што ме упознају с неким дечком на тај начин. Вукова кума, која је била убеђена да смо једно за друго, организовала је сусрет у „Ступици“, после представе ,,Супермаркет‘“, у којој сам играла. Пружио ми је руку, нисам чула како се зове, само сам помислила: „Аха, ово је мој муж.“ Моји одабири до тада су били сасвим супротни. Он је био толико различит од свих да сам помислила: „Сигурно је то тај.“ Свидео ми се због енергије, благости, топлине, племенитости, квалитета уз које сам могла да дођем до још боље себе - рекла је глумица.
После само месец дана од упознавања су се верили.
- Живео је у Америци и тада је дошао на десет дана. После два-три дана обома нам је било јасно да смо једно другом предодређени. Месец дана касније смо се верили. Сачекали смо да завршим филм „Живот је чудо“ и венчали се после годину дана. Презиме Тапушковић узела сам да бих својој деци у доживљају породице омогућила целовитост. Као дете доживљавала сам мучне сцене у школи када ме питају за име и презиме оца и мајке, а морам да изговорим два различита. Сметало ми је што моја породица није једно, као да смо били распарчани. Не сматрам да је развод страшан, нити имам страх од сопственог, иако не бих волела да се то икада деси, али ми је најважније да моја деца све време гледају наш здрав однос и да што пре науче да буду у дослуху са својом интуицијом - искрена је Наташа.
И наглашава да су једно другом неизмерна подршка у свему, те да су поштовање и разумевање, осим љубави, кључни за срећан однос.
Развод родитеља је тешко преболела
Као мала суочавала се са великим проблемима. Тада симпатична Наташа из Крушевца имала је тужне моменте које је сама проживљавала.
- Родитељи су ми се развели и од моје седме године отац је живео у Београду. Нису се развели под тешким околностима, није било свађе, могла сам то и да разумем, али емотивно нисам могла да прихватим тај губитак. Често сам била усамљена и чекала сам с кључем око врата другарице да изађу на улицу да се играмо. Имала сам спектар својих делатности којима сам прекраћивала време. У ћевабџиници, надомак куће, често сам помагала момцима и с њима правила ћевапе, доводила кући малу децу из оближњег парка да их припазим.
Не крије да је патила због растанка родитеља.
- Мама ми није одређивала време када ћу да се играм, или учим, имала сам слободу. Патила сам због развода родитеља, али мој проблем је био друге природе. Отац је долазио сваког викенда да ме посети. Петак сам једва чекала, а недељу, када би се враћао, мрзела сам све доскоро, док нисам добила своју децу. Тада сам зацелила те ране - казала је Наташа једном приликом.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
