Новинарка је преминула јуче у 59. години
ТВ лице и популарна радио водитељка Горица Нешовић, која је пре неколико година сазнала да има дијабетес, прошле године говорила је о открићу да болује од болести коју многи људу називају тихи убица, а прича ове новинарке, која нас је годинама информисала и ширила позитивну енергију свима који је слушај, нажалост то и доказује јер је открила да пати од ње тек 10 година пошто јој се болест појавила.
Прочитајте још: Преминула новинарка ГОРИЦА НЕШОВИЋ: Напустила нас је у 59. години, након дуге борбе са опаком болешћу
Дијабетес, који нам из корена мења живот, обично се јавља као последица занемаривања здравља, као резултат савременог, брзог начина живота када немамо времена да се посветимо здравој исхрани и физичкој активности. То се десило и њој када је сазнала да има дијабетес, а живот јој се нагло променио поново, када је почела пандемија корона вируса, писала је својевремено еКлиника.
Њена прича многе може да упозори, да помогне да се са дијабетесом озбиљно ухвате у коштац, али и да провере своје здравље на време. Јер, Горица је искрено признала да је све што јој се дешавало данак који плаћа због небриге о свом здрављу.
Нисам имала појма да сам болесна
- Када сам сазнала да имам дијабетес – био је то шок за мане! Мислила да то некако мораш да осетиш, да осетиш да нешто није у реду. На пример, да сам стално жедна, као што многи кажу да је то један од првих знакова за узбуну. Али ја нисам имала баш никакве симптоме. Баш ништа! Смршала сам нагло, то је тачно, али пре тога сам променила начин исхране. Медитеранска и ајурведа кухиња су ми се допале, кренула сам на јогу, хтела сам да доведем килажу у ред. Зато ми није било чудно што губим килограме.
- Е, ођедном, ноге су ми ненормално отекле. Целе ноге. Немам појма шта се дешава… Наравно, кога друго да питам него лекара. Одем да видим шта је. Нормално, прво су ми извадили крв. И, увече, зову ме из лабораторије:
"Јавите се у болницу одмах! Вама је шећер скоро тридесет…"
- Мук. Шок. Нисам ни знала шта то тачно значи… Знала сам да је до седам нормална висина шећера… Е онда, искрено да вам кажем, не сећам се ничега више. Толико сам се уплашила. Толико сам била у шоку… Нисам имала појма шта да радим, шта се сада дешава, зашто толико високи шећер, како нисам осетила… Одакле?? Безброј питања у глави, безброј дилема, преслишавања… И, отишла сам на ендокринологију. Тамо су ми живот спасли. Буквално. Спасли су ме јер су ми променили поглед на живот. Тада сам схватила да смо сви примитивци јер не идемо код доктора уопште! Сви мислимо: ма здрав сам, ништа ме не боли… Ни ја нисам ишла на редовне прегледе, признајем.
Не, Горице, ниси уморна само због година
-Иначе, пре него што сам сазнала да имам дијабетес, осећала сам веома често да сам баш уморна… Али, наравно приписивала сам то годинама, послу, јер деценију и по устајем у четири сата ујутру. Тешко је надокнадити те сате сна… Али, када ми је докторка открила страшну истину да тако висок шећер у крви имам бар 10 година уназад… Да је он ту таворио, чучао и скривао се у мени – тек тада сам схватила зашто тај проклети дијабетес зову „тихи убица“. Страх ме је обузео, али знала сам да сада треба да слушам лекаре.
Опоравак, лечење
- Лежала сам у болници две недеље. После те две недеље резултати су били много бољи, па још бољи. Организам се лепо опоравио, осећам се добро. Више нисам тако уморна. Али, молим вас: мерите шећер, одмах, сада! Научите из моје приче. Сада сам на инсулину, четири пута дневно инсулин, шест пута дневно мерим шећер у крви, мерим се на ваги једном дневно. Сви резултати су у границама нормалног. Водим дневник.
- Сат времена пре оброка и два сата после оброка, у дневник пишем висину шећера. Другачије се храним, јер храном може много да се помогне. Шећер одржавам на граници: пет, шест, седам… Добро је док је број једноцифрен. Радим све што су ми лекари рекли. Да ми је неко рекао пре 20 година да ћу самој себи да дајем ињекције. Али, и то постане нормално, ништа страшно. Ја сам послушан пацијент, јер је то једино што треба да радим: да волим мало више себе и да водим рачуна о здрављу. Кад нисам то раније радила.
А онда је дошла и корона. Само нам је још то требало…
Откако је почела пандемија, радим од куће. Имам сву пажњу и разумевање колега, па се ја у програм који водимо Драган Илић и ја, укључујем телефоном неколико пута у току емисије. Тако су ми они предложили када је почело све ово и ја сам од почетка пандемије у самоиницијативној самоизолацији. Са мојом докторком сам договарала контроле на шест месеци. Сада нема потребе да идем чешће. Мерим шећер сваки дан, нема потребе за лекаром јер све држим под контролом. Али, таман кад и помислиш да је све у реду, ето деси се нешто. Тако је мени пукао крвни суд у оку и два пута сам морала код лекара због тога. Тамо, на очној клиници је све беспрекорно, заказала сам преглед и све функционише одлично. Јесте гужва, не знам зашто неки људи и у ово доба неке не тако хитне ствари желе да реше, али добро… Ипак, када имате заказано, све иде брзо, па ни тај одлазак код лекара није био ризик за мене. А када је реч о контролама дијабетеса, оне су, такође, како треба. Јер, ви остварите добар контакт са лекарима, када пратите и поштујете оно што вам говоре, онда они лепо прате и вас и све у реду. Немам никаквих примедби или проблема…
Прочитајте још: Жене су фасциниране његовим ногама: Марк је одлучио да носи само сукње, а има пуну подршку жене и деце (ФОТО)
Социјални живот, да простите – немам!
− Е, у овој самоизолацији, да простите, социјални живот немам! Нико ми не улази у кућу. Нигде ја не излазим. Направила сам неки ритам, неке ритуале чиме ћу да се бавим у току дана. Ја нисам параноичарка, да се разумемо, али ипак је таква ситуација да је боље да се сачувам. Нема кукања, ту су ТВ, радио, интернет, подкастови, читање… Ништа страшно то није. Е, сада, ко има „неиздрж“ да својим очима мора све да види и провери – њему је можда теже. Али, ја сам у неком тенутку заиста имала угрожено здравље и од тада сам штребер. Још само да ми се среди ово у оку… Јер, и то је последица шећера, није неуобичајено… Потера једно, па друго па треће, па се нешто ново појави. Тако је са дијабетесом... Али, ја сама себи кажем: сада плаћаш данак својој неодгворности и то је то. − Али, и ако вам се деси нешто овако – нема кукања! Моја филозофија је: Јел се десило? Јесте. Сада нема назад него напред, хајде да видимо шта можемо да урадимо да то поправимо. И онда се и поправи! Тако ја приступам целој овој мојој ситуацији што и другима саветујем - испричала је својевремено Горица.
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
