Водитељка Деа Ђуровић преживела је агонију када је пре неколико година доживела велику незгоду у саобрачају када јој је аутобус откинуо руку, коју су лекари једва успели да сачувају.
Она се дуго опорављала након несреће, а сада је проговорила о тешком периоду.
- Када сам била у болници нисам виђала своје пријатеље, породицу. Морали су да ме гледају преко стакла скоро четири месеца. Забранила сам да ме питају како сам, морали су да ми причају само о лепим темама. Нисам желела да неко плаче испред мене. Ко не може да издржи, није долазио. Рука је била ампутирана изнад лакта, борили су се и за срце и за плућа и за карлицу... Прогнозе су биле оптимистичне и лекари су ми заиста у томе много помогли јер су били позитивни и често су се шалили са мном - прича водитељка за Блиц.
Деа је признала да јој је велика подршка веома значила, али и психијатар.
- У болници сам имала контакт са психијатром, разговарали смо често јер сам са њом прво радила на сновима јер ми се то стално враћало. Када сам изашла из болнице радила сам на емпатији јер нисам веровала да људи имају проблеме. Сви људи који имају обе руке су ме ужасно нервирали, мрзела сам све који имају функционалне руке - признала је храбра Деа.
Ђурђевићева се присетила и изласка из болнице, али и првог одласка у ноћни провод.
- Први радни дан након изласка из болнице био је феноменалан. Колеге када су ме виделе су плакале. Ја сам се чудила зашто плачу када је све прошло. У почетку сам радила једном недељно, па два пута, после тога сам имала још једну операцију, уградили су ми два бајпаса у нози - прича она и додаје:
- Први одлазак у кафану је био фантастичан, јер сам то јако желела да урадим када изађем из кафане. Прво је био повратак на телевизију, онда прослава титуле Звезде и након тога кафана. Све сам испунила.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ