Јелена Вучковић, ћерка Гоце Божиновске и композитора Радета Вучковића, проговорила је о до сада непознатим детаљима из детињства.
Јелена се дотакла одрастања и испричала да је њу одгајила бака, коју сматра својом мајком. А како каже, родитељима који нису били ту током њеног одрастања је опростила.
- Бака ми много недостаје, она је мене од три месеца подигла, нисам живела са својим родитељима, од 15. године сам се преселила у Београд. Тешко ми је да причам о њој, она ми је била све. Кад је она умрла у мени је нестало све. Направила је од мене човека. Ко зна шта би било са мном, она је била једина у мом животу. Наравно били су и мама и тата, ту, ал мама је била много млада, путовала је у то време, ја јој не замерам - рекла је Јелена, па додала:
- То је оставило велики траг, али како године пролазе, како сам ја и старија, имам свој живот, своју породицу, дом, изградила сам неку своју личност. Опростила људима. Неке ствари дубоко у себи чувам.
- Тешко детињство ме је научило тиме да могу да препознам кад је нешто добро и кад је нешто лоше, имам то у себи. Временом сам ојачала. Слаба сам на малу децу, јер сам ја тако одрастала тако ме бака учила, увек препознам ту неку напуштену, тужну децу, увек помогнем. Видим ту малу мене, која је имала доста и лоших тренутака и лепих са баком. Али имала сам ја доста трауматичних искустава, могу роман да напишем.
Јелена је прошла кроз низ тешких ситуација, а најтежи осећај је онај што није имала заштиту.
- Најболније ми је то што ми је јако недостајала мајка. Ја сам имала срећу што ме је одгајила једна дивна жена, она је у ствари моја мајка. Тешко ми је било и прихватање мојих родитеља. Чини ми се да ме и данас не разумеју. Родитељи су градили своје каријере, направили своје нове породице. Бака ми је говорила: Погледај горе у авион, ту је мама, сад ће да ти баци бомбоне". Мајка ме је посећивала, била је део мог живота, али не толико колико ми је недостајала. Кад су празници, рођендани, кад су приредбе у школи. Не жалим ја себе, али фалиле су те неке ствари и дан данас фале.
- Родитељи то не могу да разумеју. Знаш оно: "Оставио сам те код свог родитеља и ти си ту сигурна, шта ти је фалило, имали си ту све", сад су ту неке дубље ствари које ја кад бих изнела не би се добро завршило. Било је дана кад ми је била потребна заштита. Било је ситуација, сада бих знала шта је било потребно да урадим, ал као дете, нисам имала коме да се обратим. Имала сам страх, ако кажем за ту особу да ми је нешто учинила. Нису те ситуације биле нимало добре. Деци бих рекла да се ничега не плаше, ако доживљавају нека малтретирања, трауме, да се обрате психологу школском, да разговарају са учитељима, да кажу особи којој верују. Али они су мали, као што сам и ја била мала, мала деца се плаше и несхваћена су и то све вуче своје.
- Осећала сам се одбачено. Како да се не осетиш тако, и моја бака је била немоћна. Ту није било мушке руке, да се некоме пожалиш да ти помогне, једина ме је она и бранила од свега - рекла је Јелена храбро кроз сузе.
Јелена Вучковић иначе, је јако везана за синове свог полубрата по мајци Мирка Шијана.
(Гранд)
БОНУС ВИДЕО
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
