Напустила нас је најстарија глумица на Балкану, последња из плејаде оснивача Југословенског драмског, племенита Бранка Веселиновић
У 105. години мирно је склопила очи, после петнаестак дана боловања. Желела је да до краја остане у свом скромном дому у Београдској улици, за који су је везивале многе успомене и у ком је тихо и ненаметљиво живела више од шест деценија са супругом Млађом.
Можда је било и већих и харизматичнијих глумица, с богатијом биографијом и признањима, али нико (ни на сцени ни ван ње) од Бранке није био бољи - у несебичном и непрестаном давању целог свог века. Оснивач је Фондације за инвалидну децу и омладину, почасни амбасадор Уницефа, носилац плакете "Најплеменитији подвиг" нашег листа, ватрогасни официр, луткар, члан Дипломатског кора жена. Да се само поређају колеге којима се већ годинама додељује новчана награда из Фонда "Бранка и Млађа Веселиновић" (за најбоље глумачко остварење у овој кући) испунила би се позорница Југословенског драмског позоришта. Уосталом, као што је давно записао Љубивоје Ршумовић "нема гране ни огранка где не може стићи Бранка, јер за Бранку све су гране чедољубне и хумане"...
А стизала је у сваки дом за незбринуту децу и старе, обилазила болесне, рањене и усамљене. Топлом речју и ведрином умела је да утеши, а најмлађе обрадује у "пратњи" лутка Сарника, којег јој је поклонио чувени руски глумац Сергеј Обрацов. Осталих три стотине лутака поклонила је Змајевим дечјим играма, док је свој штанд хуманости деценијама брижно одржавала на Београдском сајму.
Фото: Архива "Новости"
Рођена је у Старом Бечеју 16. септембра 1918. године, као шесто дете Јованке и Александра Ћосића. Похађала је Глумачку школу при Народном позоришту у Београду и већ 1938. се први пут професионално појавила на сцени, у представи "Евица у граду" Српског народног позоришта. У истој сезони остварила је још седам главних улога, да би потом прешла у београдско Уметничко позориште које је окупило екипу младих глумаца. Између осталих, Рахелу Ферари, Капиталину Ерић, Виктора Старчића и Миру Ступицу. Током рата Немци су им забранили рад, ипак, Бранка ни тад није мировала. Постала је, како је говорила, "скромни" илегалац с девет месеци стажа у набављању хране и лекова.
У Југословенском драмском нашла се од самог оснивања 1947. године. Играла је и у првој представи куће (Францику) у "Краљу Бетајнове". Током каријере нанизала је четрдесетак улога у овом театру, у делима Тургењева, Достојевског, Бихнера, Чехова, Пирандела, Мајаковског. Дар за комедију "препоручио" ју је за Нушића, Гогоља, Плаута, а Голдонијеве "Рибарске свађе" донеле су јој не само ангажман него и животног сапутника - колегу Млађу Веселиновића. Њиховој љубави (и буквално и формално) кумовала је Мира Ступица. Као њена добра пријатељица, на једној од проба питала је: "Млађо, јеси ли ти слободан? Јеси. И Бранка је. Наставите ово из представе". Кума Бранка је веома радо и често препричавала ову епизоду. Уосталом, на новинарско питање ("на које сте достигнуће највише поносни"), одговарала је: "На брак са мојим Млађом"...
Фото: С. Сарић
Њен комичарски таленат одвео ју је и на Радио-Београд и у то време изузетно популарну емисију "Весело вече", у којој је годинама играла са Мијом и Чкаљом. И Стеријину награду добила је за комедију, за улогу Гине у "Ожалошћеној породици". Ипак, од стотинак улога током целе каријере, посебно је издвајала "Мајку храброст" коју је с Млађом извела 1956. године и у Канзасу (САД), и то на енглеском језику. Иако се пензионисала давне 1978, последњу улогу (Дунда Ника) одиграла је на матичној сцени 2007. године! Играла би и дуже, да на тој истој сцени и представи није пала. Од последица се дуго опорављала, не оптерећујући ничију савест својом повредом.
- Важно је живети без зависти, сујете, бити умерен у свему. И волети људе. Ако не знате да праштате, научите. Прескочите повређеност и идите даље. Томе нас учи наше православље - рекла је у једном од наших разговора Бранка Веселиновић, одговарајући на питање у чему је тајна њене дуговечности.
Најстарија и најплеменитија глумица нашег доба, заслужено ће бити сахрањена у Алеји заслужних грађана у Београду. За Бранку се слободно може рећи да је од свега у животу, највише била мисионарка. Одакле јој "капацитет" за толико доброте, можда најбоље објашњавају њене речи:
Фото: Петар Милошевић
- Живот сам провела у вери, у убеђењу да је свет добар. Имала сам пет и по година када сам са мајком стала на улични ћошак, с пикслом у руци за прилог Црвеном крсту. И тако целог живота држим ту пикслу.
Бранка је и добитник Ордена рада са златним венцем и Награде "Бранислав Нушић" за животно дело глумцу комичару.
ВЕЛИКА ЧАСТ
- Сада Бранка одлази у наше успомене. Сећање на њу увек ће ме испуњавати великом ведрином, била је изузетна особа која је живот посветила позоришту. Незамењива и у чувеној емисији "Весело вече", као равноправни партнер Мији Алексићу. Кад сам као млада глумица постала члан ЈДП 1960, тада моћног и пуног звезда у највећем сјају, Бранка и Млађа су ме топло прихватили. Иначе, последњих десетак година велика је част за сваког глумца који је добио годишњу награду (а која није мала), захваљујући Фонду "Млађа и Бранка Веселиновић". И то је један од доказа њихове велике љубави према овој кући - рекла је Бранка Петрић.
- Напустила нас је наша драга Бранка Веселиновић, глумица Југословенског драмског још од његовог оснивања. Њен богат и занимљив живот, као и хуманитарни рад и посвећеност позоришту, заувек су обележили целу једну епоху и историју нашег театра - изјавила је Тамара Вучкобић, директорка ЈДП-а.
- Родила се у Аустроугарској и умрла 105 година касније, у Београду. Свашта је проживела и преживела. Била је хуманитарка. Најстарија глумица на свету. Много тога је била - објавио је на "Твитеру" глумац Милан Марић.
Бонус видео:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
