Певач се присетио најтежег периода у животу
Ацо Пејовић, један је од најпопуларнијих певача на нашим просторима. За његову каријеру никада се нису везивали скандали, а публика га је заволела због његових бројних хитова.
Гостујући у емисији „Преживели“ на телевизији К1, Ацо Пејовић открива како је упознао своју супругу Биљану, али се кроз сузе присетио и тренутка када је умало изгубио.
- Биљана је била из једне угледне професорске породице, а ја сам радио у једном локалу. Она је дошла те вечери тад и нешто ме пресекло у стомаку. Тада сам имао око 20 година. Потом смо се срели у другом локалу коју сам држао, а она је дошла са причом да ме је поздравио неки пријатељ из Подгорице. То је тада била само фора, јер је она мене, те вечери смувала. Тада је била четврти средње, седам дана смо се забављали и након матурске вечери, одлучио сам да је запросио. Пристала је, али под условом да јој дозволим да заврши факултет. Тако је било и ево сада смо 27 година у браку – рекао је Ацо и додао да је суштина брака упознавати особу кроз живот.
Пре осам година, популарни певач, доживео је праву животну драму, када је његовој супрузи Биљани, изненада позлило током предавања на Факултету, а онда је уследила и борба за живот.
- Она није имала никаквих здравствених проблема, била је потпуно здрава. Није ни знала да има те две анеуризме на очним аортама урођене. Три дана је болела глава, али ништа нешто неуобичајено. Тај дан сам је звао на телефон и није ми се јављала. У једном моменту, зове ме Андрија Милошевић и каже јави се, Биљани је позлило. Пала је у амфитеатру пред студентима док је држала предавање и кренула јој је пена на уста. Одвезли су је у Хитну и то ишчекивање је страшно. Сваких 20 мин износе по једно тело у црним кесама, неког чији се живот угасио. Кроз главу ми је тада пролазило, да ће и мени саопштити лоше вести. Звао сам пријатеље који су доктори и професори, али у том тренутку ко за инат некако се намести, да се нико не јави. У једном моменту, добио сам мог пријатеља доктора Зорана Реметића и он је одмах дошао. Једна млада докторка, која је деловала неискусно, због тога јој и не замерам, рекла је да би је требало оставити, како би она до ујутру пратила њено стање, што би било сигурна кобно по Биљану. Зоки мој добри, ми је намигнуо и рекао, да би он желео да је пребаце на неурохирургију. Тако је и било, позвао је мог сада већ великог пријатеља и брата, коме сам бескрајно захвалан, професора Горана Тасића. Око поноћи, он је одмах дошао, прегледао и кренуо да је води на операцију. Позвао је моју децу да је виде, јер је то можда последњи пут. Шест и по сати је трајала операција. Прво су радили са једне стране, па после са друге – присетио се певач у емисији „Преживели“ најтежег периода у животу и додао да су поред пријатеља, комшија и породице уз њега све време биле и колеге са естраде, који су му давали безрезервну подршку.
- То вече сам схватио, да људи који причају да је естрада свакаква, заиста није. Те вечери су ми колеге толику љубав и поштовање показали. У болници су са мном били Цеца, Лепа Брена и Боба, Лукас, Мрка и Ана, Сале из Тропико бенда, сигурно сам некога заборавио, али је преко 70 посто људи са естраде било уз мене – говори Пејовић кроз сузе и присећа се да је све време уз њега био Горан Буњевчевић, који је и сам пре пет година преминуо од анеуризме.
- Које су то животне ситуације, које ја некада не разумем. Од исте те болести је умро мој велики пријатељ и брат Горан Буњевчевић, а он је до 7 сати ујутру, седео са мном у болници, чекајући да види шта ће бити са Биљом. Ми смо прве комшије. Жика Јакшић је такође читаву ноћ био са мном – каже Ацо.
Након успешне операције, борба за живот тек почиње
- Страшно је било видети да лежи у болници обријане главе са резовима. Ужасно је у тим моментима, доћи кући и објаснити све деци. Сео сам са њима, загрлио их и рекао, да можемо да останемо без маме. Борба је трајала месецима. Свако вече, када деца легну да спавају, одем у собу и из свег гласа вриштим, молим је да не умре и да ме не остави. Онда схватиш колико си јак, јер су и деца та којима треба подршка и често су ми у глави били стихови Цецине песме „Жив се човек на све навикне“ – каже Ацо.
Мало је познато да Биљана, певача зове Милане, што је веома збунило доктора Тасића који је оперисао
- Једне вечери, професор Тасић ми је пришао и питао ме ко је тај Милан. Објаснио сам му да мене Биља тако зове од почетка нашег брака. Све време ме је звала. Сада се шалимо и често јој кажем, не дај Боже да си имала неке тајне, шта би све испричала.
Ацо истиче да је прва три месеца Биљана, била потпуно дезоријентисана
- Првих месец дана је била неурачунљива, причала је неповезано. Људи после таквих ствари, поново уче да причају, да читају, пишу, говоре. Она није имала тих проблема. Невероватна ствар је та, да је прво тражила цигарете када се пробудила. Она је страствени пушач и борили смо се око тога. Пуштао сам јој омиљене песме од Мерлина. Плесао сам са њом у болници. Сваку ноћ сам био уз њу. Нисам радио све док она није стала на ноге. Након доласка кући и даље је неповезано причала. Плашио сам се да не остане таква, али ми је најважније било, да остане жива, каква год да буде – каже Пејовић и додаје да му је у најтежим тренуцима, највише помогао одлазак у цркву, а потом испричао и невероватну ситуацију, која му се догодила у Раковици.
- Док се све то дешавало, пуно сам ишао у цркву и налазио сам мир. Јако сам захвалан лекарима, који су уз помоћ Господа успели да је спасу. Једног дана сам са децом отишао у цркву у Раковици, јер су ми рекли да недељом излажу део моштију светог Нектарија Егинског. Дешава се ситуација која, да ми је неко причао, мислио би да измишља. Однекуд је ушао човек и рекао ми да купим књижицу „Акатист Св. Нектарија Егинског“ и да се молим. Онда је нестао, као да га је неко донео, ставио, рекао ми то и склонио га. Сваку ноћ сам читао. Када је Биља мало дошла себи, ја сам јој испричао све и она је са нашом пријатељицом Ружом, супругом Зорана Реметића, још увек под лековима, отишла аутобусом до Егине, да се поклони моштима светом Нектарију Егинском.
Након операција на мозгу, људи се често поврате услед неке стресне ситуације. Супруга Аце Пејовића, изненадила их је након што се погледала у огледало.
- Мени су рекли да се људи са таквим проблемима, након такве операције, врате у нормалу услед стања стреса, треба нешто да их продрма, како би дошли себи. Она се вратила оног момента, када се погледала себе у огледало и схватила да јој нисмо депилирали ноге, науснице и обрве. Нисмо се ни сетили тога, јер нам је било само битно да она остане жива. Сећам се, тада је стајала испред огледала, позвала је децу и почела да их псује, зато што нису бринули о њеним женским ритуалнима које има. Тада смо деца и ја схватили, да се наша Биља потпуно вратила – закључио је у емисији „Преживели“ на телевизији К1.
Бонус видео:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
