Најстарији син познате хрватске групе присетио се тренутака из детињства
У петак, 26. августа, било је 30 година од смрти певачице Нових фосила, Ђурђице Барловић. Певачица нас је прерано напустила, у 42. години, њену смрт најтеже су поднели синови Хрвоје и Борна, чланови популарне групе, али и фанови широм бивше Југославије. Те 1992. у августа естрада је у шоку је примила вест о њеној смрти. Вођа Нових фосила, покојни Рајко Дујмић, рекао је како су у његову стану у том тренутку стали сви сатови.
О том дану и осећају, њен син Хрвоје, по занимању стоматолог има да каже ово:
-Такви догађаји остану у нама заувек, па иако је прошло много година, и данас памтим осећај шока и неизмерне туге, иако сам тад имао само 11 година, рекао је он за Курир.
-Сви смо обожавали море и морске спортове. Мама зато што је рођена Сплићанка и одрасла је уз море, а имали су одувек неки глисер јер су обожавали да пловимо и научили су ме да управљам још кад сам имао осам-девет година. Ту љубав према мору усадили су и Борни и мени, па данас обојица волимо и да ронимо - прича Хрвоје Барловић, који се сећа маме као врло осећајне особе.
Прочитајте још: ГЛУМИЦУ из серије "Игра судбине" је задесила најгора трагедија: Син јој је преминуо након само 7 дана живота
Након тога, Хрвоје је открио чега се сећа из њене професионалне каријере.
-Сећам се многих детаља, али сам био мали да бих могао много знати о њеном професионалном путу. Зато сам морао накнадно слагати мозаик разговарајући с татом, њеним колегама, а обожавам проводити време и с мајчиним братом који живи у Сплиту. Он исто гаји страст према бродовима, био је поморац и од њега сам много научио и о пловидби, али и сазнао много информација о мами и њеном детињству и младости - прича старији син Ђурђице и Ивана Барловића.
Певачица Ђурђица Миличевић рођена је у Сплиту 1950. године. Завршила је средњу грађевинску школу, међутим од малена се знало да ће њен позив бити музика. Као девојчица наступала је на тада најпознатијем такмичењу "Ђеца Пјевају". Мало након тога почела је да свира гитару, а чим је завршила средњу школу добила је професионални уговор. Озбиљнију каријеру почела је у сплитском бенду ВИС Батали, а онда отишла у Загреб и придружила се Новим фосилима.
Фото: Yоутубе/Принтскрин/Декy Симпер
Најстарији син прича како су изгледали њени почеци и како је упознала његовог оца.
- У Загребу је упознала нашег тату Ивана који је завршио стоматологију и у почетку су наши родитељи живели код очеве мајке Магдалене. Тек касније су купили стан на Јаруну, али то је било већ након што је мама напустила Фосиле и почела самосталну певачку каријеру - каже Хрвоје, који се родио 1981. године, а само годину касније Ђурђица је изашла из тад најпознатијег и најпопуларнијег хрватског бенда.
Када се присећа детињства, каже да је било дивно и да су они били као свака друга породица, до тог немилог догађај.
-Брат и ја смо имали супер детињство све до тог несрећног догађаја. Кад данас размишљам, били смо попут сваке друге породице. Мама је, иако је била у то време врло позната, пре свега била фетива Сплићанка. То значи да нимало није полагала важност на славу. Јако слично као уосталом и њена млађа колегица Зорица Конџа. Никаква слава и естрадни живот не могу таквим женама ударити у главу нити их натерати да глуматају и праве се звездама. Наша мајка одвајала је приватни живот од пословног и била је, пре свега, брижна мајка и супруга. Била је изврсна куварица, одлазила је с татом на пијацу, кувала, поспремала стан, правила зимницу-каже он.
Хрвоје је од мајке наследио љубав према музици, али истиче да она никада није певала код куће "себи за душу".
Прочитајте још: Болна исповест учеснице ЗВЕЗДЕ ГРАНДА након губитка бебе: "Срце је престало да јој куца"
- Не, она би запевала кад бисмо нешто славили, кад би се окупило друштво, али да би овако себи за гушт да певапо кући, то није никад. Чуо бих је само кад бисмо ишли на њене концерте. Имала је код куће прекрасну акустичну гитару, али је никад нисам чуо да свира. Вероватно ју је користила кад би јој требало да увежба неку песму, али то никад није радила код куће, него на пробама или у студију. Није била виртуоз на гитари, али је знала довољно акорда да би могла нешто да одсвира као пратњу. И онда је та гитара неславно завршила. Кад је мама кренула у соло каријеру, морала се више посветити организацијским пословима, уговорима, дописима... И тако су гитару заменили за задњу реч технике - телефакс. Није било интернета ни маилова, па су се дописи слали телефаксом. И данас жалим што више немамо ту њену гитару, прича стоматолог.
- Кад год бисмо путовали, у ауту је увек свирала нека музика, па и ја данас не могу без ње. Родитељи су пуно слушали домаћу, сећам се да су ту били Прљавци, Парни ваљак, Балашевић, Црееденце, а мама се јако дивила Фредију Меркјурију, јер не само да је певао четири октаве, него је могао певати и баладе и рок - говори Барловић, који се сећа да је и његова мама имала изврстан глас којим је могла певати и јако високе дионице, али и пратити бас.
Фото: Yоутубе/Принтскрин/Декy Симпер
- Није имала никакве посебне обреде да би чувала глас. Чак би из гушта и запалила цигарету - сме се Ђурђичин син. На питање јесу ли браћа наслиједила њезин слух, каже:
На питање о разлозима одласка Ђурђице Барловић из Фосила, Хрвоје каже - сплет околности.
- Ја сам се родио годину дана пре њеног одласка из бенда, који је тад био на врхунцу славе. Тата је пуно радио, а мама је пуно путовала и на крају је донела такву одлуку. Тата и мама су желели још једно дете, мама је чак прижељкивала ћерку, али дошао је мој брат. Зато је тај темпо захтевао промену у каријери. Након четири самостална албума мама је заправо размишљала и о промени каријере. Волела је музику и певање, али све оно што је ишло с тим ју је јако оптерећивало. Пре свега менаџерски послови, ангажирање и организација јако пуно људи без којих се не може ни снимити албум нити наступати. Зато је размишљала да се посвети новом послу, а да више егзистенцијално не зависи о наступима и албумима. Сећам се да је већ негде поткрај 80-их имала потписан уговор с козметичком фирмом о заступању њихових производа за бившу Југославију. Родитељи су већ и основали фирму, али је онда почео рат и то је отпало, говори Барловић.
И онда су дошли 1992. година и летовање на Пагу.
- Та љетовања смо обожавали и увек смо им се радовали јер бисмо месец дана били интензивно заједно. Свако јутро родитељи би отишли на кафу, на пијацу и у продавнице, купили све што би нам било потребно за тај дан, потрпали бисмо то у путни хладњак, па глисером до увалице. Тог дана мама је отишла да скија на води, а чим се вратила, пожалила се на бол у грудном кошу. Тата је одмах препознао сигнале срчаног инфаркта. С мамом и пријатељем кренули су пут градске плаже у Пагу где је била амбуланта. Возач је довезао маму у задарску болницу у рекордном року 30 минута. Нажалост, тамо су је покушали спасу, али нису успели - присећа се Хрвоје, који је остао на плажи с Борном и татином сестричном.
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
