Сви који су икада посетили Боку Которску знају да је већина плажа овде релативно слична, посебно у градској зони.
Бетонске су и камените, имају свој шмек, а све је мање оних дивљих и неуређених и на истим је редовно гужва и борба за пешкир.
Но, ја волим шмек овог дела Јадрана и увек му се радо враћам, а колима или бродићем често обилазим неке ушушкане, предивне плаже које нису тако лако доступне. Наравно, понекад радо одем и на градске плаже па се и ту добро проведем, те сам се пре неколико дана запутила управо ка једној од њих у Херцег Новом.
Све плаже поред самог шеталишта су идентичне, а видела сам да се и цене за лежаљку не разликују пуно - свуда су 3 до 4 еура. Сасвим пристојно, бар ако мене питате, иако ће сви да у глас да гракну КАКО СЕ У ГРЧКОЈ ЛЕЖАЉКА НИ НЕ ПЛАЋА КАД НАРУЧИШ КАФУ, што је истина само ако летујете на Халкидикију.
Но, некако се десило да сам у мору истих плажа набасала баш на ону где је лежаљка читавих 10 еура. Само секунду након питања која је цене лежаљке, добила сам и објашњење зашто је то тако.
"Јел имате децу? Ако имате - овде за њих није дозвољено", рекао ми је један од запослених.
"Немам", одговорила сам збуњено, а он се надовезао: "Овде их неће ни бити, никог нема да вам скаче над главом и прави буку".
Искрено, 10 еура ми је деловало прилично пуно за плажу која не нуди ништа посебно другачије у односу на остале, посебно ако узмемо у обзир да је лежаљка на плажи удаљеној 2 метра била дупло јефтинија.
С друге стране већ сам била ту где јесам, а и сетила сам се ужасне гужве и буке претходних година, па сам решила да себи приуштим тај "луксуз". И нисам погрешила!
Звучи окрутно и знам да ће ме све премајке икада разапети на крст, али провела сам дан у рају. Нико се није драо, трчао око моје лежаљке, цикао, плакао, бесумочно скакао у воду, прскао ме до бесвести, узнемиравао, скакао око мене и још безброј узнемиравајућих активности које ремете мир и релаксацију!
Ставова је пуно и све их поштујем, али верујем да је увек добро имати избор, па тако и плажу где је деци забрањен приступ!