Олимпијски пламен
Олимпијски пламен је једно од најпознатијих Олимпијских знамења. Симбол вечне ватре односно пламена потиче из грчке митологије у којој је позната прича о Прометеју који је украо ватру из дома бога Зевса и поклонио је људима. Грци су искористили тај мотив, па су за време одржавања древних Олимпијских Игара увек одржавали вечну ватру.
Први пут је пламен на отварању модерних Олимпијских игара упањен 1928. на Олимпијским играма у Амстердаму, а начин штафетног (пре)ношења пламена бакљом инаугуриран је у склопу припрема и отварања Олимпијских игара у Берлину, 1936 године.
Данас је уобичајено да се пламен упали у грчкој Олимпији, и то сунчевом светлошћу уз помоћ конкавног огледала, у скалду са древним обичајима. Паљење обављају жене одевене у одећу по угледу на древне свештенице бога Зевса. Затим тако настали пламен, на Олимпијској бакљи носи хиљаде тркача, штафетно, преко свих континената, до града у којем ће се одржавати Олимпијске игре и на крају, до истакнутог места на Олимпијском стадиону на којем ће пламен, упаљен у древној Олимпији, пламтети сво време одржаванја Игара.
Сам поступак преношенја бакље из Грчке до места одржаванја Игара, зависно од удаљености, не прелази се увек трчећи, јер је наравно то немогуће, на пример ако се ради о другом континенту. Ипак, баклља већи део пута пређе на тај начин. Бити носилац Олимпијске бакње посебна је част, коју добију заслужни спортисти из земље домаћина односно земаља кроз коју бакља пролази на свом путу. Завршни део је доношење бакље на стадион приликом свечаног отварања Игара, где се пламеном из бакље упали пламен на посебно истакнутом горионику на стадиону, који је често великих димензија да би пламен био видљив из сваког угла стадиона.
Ове године Олимпијски пламен путује у Рио де Жанеиро, Бразил.
Фото Танјуг, АП