Најпознатији српски текстописац, Марина Туцаковић, последње дане провела је у КБЦ Драгиша Мишовић, где је пребачена пошто јој је у уторак, 14. септембра, позлило, кад је стављена на респиратор, а данас је изгубила битку.
Прослављени текстописац никада није преболела откако је Милош Радуловић, син Марине Туцаковић и Александра Футе Радуловића, пронађен мртав у породичној кући у центру Београда.
Марина је годинама ћутала о овој болној теми све до 2018. када је истакла да је за њу то био на
"Ушла сам у његову собу и затекла сам то што сам затекла. Тада је Милош имао 24 године. Првог децембра је то било. Увек сам имала страх да ће нешто да му се догоди. Оде вам дете на ексурзију па се бојите како ће да стигне. Увек имате страх за особе које волите", рекла је својевремено Марина.Милош је пре 11 година легао да спава, али се више никада није пробудио. Када је Марина пронашла његово тело он је био модар, а Хитна помоћ је могла да установи само смрт.
Марина Туцаковић је раније за медије признала да је само једну песму посветила сину Милошу, "Мишо мој" коју је отпевала Ана Николић.
"Песму сам писала у свом најтежем животном периоду, када сам изгубила сина! Дуго сам размишљала ко би могао ове снажне емоције да пренесе публици, а онда је избор пао на Ану Николић", причала је Марина.
Мишу мој
Кад људи виде ме
Знам ја да помисле
Да оно најгоре, ипак сам прошла
Добро се претварам
Све живо заварам
А свака помоћ би
Добро ми дошла
Сећања сам заледила
Ал' нисам бол победила
Не могу више да задржим бол
Не помажу таблете уз сав алкохол И плачем
Мишо мој
Плачем пред странцима
Још укус туге пече на мојим непцима
Не могу више да задржим бол
Ма нека сам сто пута ја слабији пол И када остарим И кад посиви све
Очи ће ми бити од плача црвене
Надаш се, не надаш
Ал' не можеш да знаш
Колико корака ко од нас има
И када прође све И кад све нестане
Остају ожиљци у нама свима
Сећања сам заледила
Ал' нисам бол победила
Не могу више да задржим бол
Не помажу таблете уз сав алкохол И плачем
Мишо мој
Плачем пред странцима
Још укус туге пече на мојим непцима
Не могу више да задржим бол
Ма нека сам сто пута ја слабији пол
И када остарим И кад посиви све
Очи ће ми бити од плача црвене
Не могу више да задржим бол
Не помажу таблете уз сав алкохол И плачем
Мишо мој
Плачем пред странцима
Још укус туге пече на мојим непцима
Не могу више да задржим бол
Ма нека сам сто пута ја слабији по
И када остарим И кад посиви све
Очи ће ми бити од плача црвене
Не могу више да задржим бол
Не помажу таблете уз сав алкохол И плачем
Мишо мој
Плачем пред странцима
Још укус туге пече на мојим непцима
Не могу више да задржим бол
Ма нека сам сто пута ја слабији пол
И када остарим И кад посиви све
Очи ће ми бити од плача црвене