Аронија је листопадни грм пореклом из Северне Америке. Мале тамне бобице биљке Арониа меланоцарпа пуне су храњивих витамина и антиоксиданаса, попут витамина Ц.
Богатство Антиоксиданса
Црноплодна Аронија је привукла научни интерес због своје дубоко љубичасте боје плода. Готово црна пигментација воћа произлази из изузетно високог садржаја фенола, посебно антоцијанин.
Укупни садржај антоцијанина у црној опорој бобици је 1.480 мг на 100 г свежег плода, а концентрација проантоцијанидина је 664 мг на 100 г свежег воћа. Обе вредности су међу највишим садржајима и концентрацијама измереним у истраживањима биљакама до данас.
Делотворност на болести
Богат садржај антиоксиданса Црноплоде Аронија може бити од користи као дијететска превентива за смањење ризика од обољења узрокованих оксидативним стресом. Испитивања показују резултате користи од антхоцијанина из Ароније при следећим болестима: карцином дебелог црева, кардиоваскуларне болести, хроничне упале, пептички улкус, упала ока, болести јетре…
У плоду ароније постоји богатство витамина (А, Ц, П, из скупине Б-Б9, Б6, Б2, витамин Е и бетакаротени, антоцијани – боје и танин), заједно са калијумом, калцијумом, гвожђем, манганом, молибденом, јодом и фосфором.
Занимање за допринос здрављу аронија сока утемељен је на врло високом степену антоцијанина и флавоноида, који су пет до десет пута већи него код бруснице, и чији храњиви састојци, као што су антиоксиданси, полифеноли, минерали и витамини, према неким сазнањима помажу у борби против рака и срчаних болести.
Аронија дезинфикује крвоток
Зрели плодови ароније садрже велику количину биофенола, танина, флавоноида и антоцијанина. Од антоцијанина потиче тамна боја зрелих плодова, али неки антоцијанини чак садрже супстанце које, као и флавоноиди, штите станице тела од оштећења и канцерогене дегенерације.
Биофеноли дезинфикују крвоток и организам, поспешују зацељивање рана, одстрањују отровне супстанце из тела, смањују упале и превисок крвни притисак, побољшавају еластичност крвних судова и спречавају њихово зачепљење.
Због супстанции које одстрањују тешке метале из тела аронија препоручује се болесницима оболелим од рака, као и онима који су били подвргнути тежој операцији или су преболели неку болест.
Плодови аронија садрже и велику количину каротена, који штити ћелије од оштећења, очи од настанка сиве мрене, а кожу од опасних опекотина сунца. О лековитим састојцима и својствима ароније постоје многобројни научни радови.
Аронија штити очи
Велика количина каротена коју бобице садрже спречавају оштећење очију и могућност стварања катаракте.
Аронија за негу коже
Антиоксиданси у аронији спречиће појаву бора, пега, мрља и ожиљака и помоћи вашој кожи да задржи виталност и младоликост.
САДЊА АРОНИЈЕ
Садња садница са голим кореном врши се у периоду мировања биљке (од новембра до априла) под условом да земља није смрзла и да вегетација још није почела. Садња контејнерских садница (саднице у саксијама) се може вршити током читаве године, осим када је земља смрзнута. У расаднику „Шевар” саднице можете купити током читаве године.
Припрема парцеле састоји се од основне обраде, орања на дубину од око 30 цм, тањирања или ригловања, како би се поравнао и уситнио површински слој. Пре садње парцела треба да се пођубри минералним или органским ђубривом, после чега се ђубриво помеша са земљом, да не дође до директног контакта са жилама кореновог система. На овакав начин се спречава евентуално токсично дејство јаких концентрација минералних соли и сушење биљака у старту.
Аронија се садии на размаку од 1,5 до 2 м у реду, а међуредни размак зависи од начина њене обраде. Док међуредни размак зависи од начина међуредне обраде. Код плантажног узгајања међуредно растојање износи 3-4 м. Било би добро да се редови оријентишу у правцу север-југ. Приликом садње треба копати рупе димензија 40x40x40 цм. Пре постављања саднице у рупу корен скратити. Биљке не треба садити дубље него што су биле у расаднику. Посађене биљке обилно залити.
ОРЕЗИВАЊЕ АРОНИЈЕ
Приликом орезивања ароније треба имати у виду да:
- аронија почиње да рађа на двогодишњим гранама
- период родности појединачних грана траје од 5 до 7 година
- гране старије од 5-6 година рађају знатно мање, а плодови су 30-40% ситнији
- жбунови имају склоност ка згушњавању и формирању бројних избојака
Орезивања за формирање облика жбуна се изводи прекраћивањем једногодишње биљке на 3-4 пупољка и то у пролеће пред почетак вегетације (фебруар-март). Од друге до пете године уклањају се бројни једногодишњи избојци, тако да остане 3-5 бујнијих сваке године. Тиме се за 4 године формира структура жбуна са 12-20 избојака, на којима су присутне бочне гране и бројне родне гранчице.
Орезивање на родност врши се од пете године, а обухвата елеминисање сувишних избојака у жбуну, почев од оних најслабијих. Избојци старији од 6 година замењују се бујним једногодишњим. У суштини се резидба код ароније своди само на уклањање грана које су оштећене и исцрпљене (старије од 5-6 год.).
