Model Svetlana Šlapak o borbi sa bulingom, albinizmu i borbi ljudi koji izgledaju drugačije.
Svetlana Šlapak je devojka koja hrabro širi svest o različitosti i borbi protiv predrasuda. Na Instagramu sa ponosom nosi ime albinogirl, a za Magazin Novosti je progovorila o svom putu i životu sa albinizmom.
U kom momentu si shvatila da ne izgledaš kao drugi i da li si ikad probala da sakriješ tu činjenicu?
Bilo je to u srednjoj školi mada se nikad nisam obazirala toliko na to. Pošto sam rođena sa belom kosom koja je u međuvremenu tamnila, to jest bila plavkasta, da bi kasnije opet na nekim mestima postajala svetlija.
Vršnjaci su me zezali, jer mi je kosa bela kao sir, a i zbog mog vida. Počeli su se pojavljivati beli pramenovi, pa su me i za to zezali. Ubrzo sam se počela farbati kako bih to sakrila, jer ljudi su surovi .
Kako je izgledalo tvoje detinjstvo sa albinizmom?
Farbala sam kosu, nosila non-stop šminku kako bih bila “normalna “ i kako bi me drugi prihvatili.
Prednosti i mane albinizma?
Mane postoje samo ukoliko mi to dozvolimo.
Da li postoji nešto što smatramo uobičajenim, a za osobe sa albinizmom je prepreka? Na primer, da li u obzir dolaze letovanja na sunčanim mestima?
Ne idem na more. Leti se šetam uveče zbog alergije na sunce.
Koji komentar koji te je najviše povredio?
Pokušavam da se ne obazirem toliko na komentare. Samo mi je žao, ne što dobijam hejt komentare, već što mi je žao tih osoba jer su toliko nesrećne i nemaju svoj život. “Ne trebamo žaliti mrtve već žive koji žive bez ljubavi”.
Čime si želela da se baviš i kako si se našla u svetu mode?
Želela sam da budem lekar za srce, jer i sama imam srčanih problema, pa sam želela od malena da spašavam ljudske živote kao lekar. Nisam mogla zbog vida, ali sve se dešava sa nekim razlogom. Sada se bavim turizmom, upoznajem nove ljude, stvaram nova poznanstva.
Ko ti je uzor u modnom svetu?
Koko Šanel i Odri Hepbern.
Koji savet bi dala osobama koje imaju albinizam ili bilo kome drugom ko se ne uklapa u "standarde"?
Otvoriti turističku agenciju za sve osobe sa oštećenim vidom kao i modnu agenciju za svaki tip ljudi.
Nakon tragične smrti mlade jutjuberke Kristine Kike Đukić, mnogo se polemisalo o onlajn zlostavljanju, a u prvi plan je isplivao termin buling. Sa Svetlanom smo popričali i o tome koliko se i sama susretala sa bulingom i kako se nosi sa tim.
Da li si imala iskustvo sa onlajn bulingom (ako jesi, kako to izgleda u praksi)?
Jesam i konstantno se srećem sa tim. Od prozivanja na Tviteru, do pretnji u inboks na Instagramu. Tviter je sam po sebi veoma toksična mreža, tako da se ne obazirem toliko na to, samo sažaljevam te ljude.
Uspela sam da “oguglam” donekle i na preteće poruke tipa “spalicu ti kuću “ kao i razne uvrede “rugobo, da Bog da umrla, ne treba da živiš “ pa i dosta bolesnije poruke. LJudima je lako da pišu u svoja četiri zida. Uživaju u tome i hrane se time. Volela bih kada bi vlast preduzela veće mere da ti ljudi odgovaraju.
Savet svima koji se suočavaju sa istim problemom.
Nije lako boriti se sa tim, ali takvih ljudi će uvek biti. Uvek će biti zlih i pakosnih ljudi. Bitno je da mi znamo ko smo, šta smo. Da imamo podršku naših bližnjih, naše porodice, a ostali su nebitni u našim životima.
