Alergija na mleko nije retka pojava kod dece
Alergija na mleko se javlja kada organizam loše reaguje na kravlje, kozje ili ovčje mleko. Pravilan naziv ove alergije je alergija na protein kravljeg mleka i u većini slučajeva se javlja nakon pijenja mleka ili jedenja nečega što sadrži mleko. U retkim slučajevima može da se javi i usled udisanja mlečnih čestica ili dodirivanja mlečnih proizvoda.
Vrste alergije na mleko
Postoje dve vrste alergije na mleko, a razlika je u tome kako imune ćelije reaguju na alergen.
Kada organizam reaguje na IgE antitela iz proteina mleka, dolazi do trenutne reakcije koja ima anafilaktičke karakteristike. Može da nastupi i anafilaktički šok, kada dolazi do oticanja grla i problema sa disanjem. Takođe, mogu da se jave osip, svrab, oticanje, mučnina, povraćanje, dijareja i bol u stomaku, kao i kijanje, curenje iz nosa i zapušen nos, kašljanje, sviranje u grudima i kratak dah.
Drugi tip alergije nije posredovan IgE antitelima, a simptomi se najpre osete na koži i u stomaku. Izaziva pojavu ekcema, bol u stomaku, grčeve, sekret ili krv u stolici.
Iako simptomi mogu da liče na prvi tip alergije na mleko, karakteristično je da se u ovom slučaju ne javljaju odmah, već oko 48 sati nakon konzumiranja mleka i ne izazivaju respiratorne simptome niti anafilaksu, piše baby-chick.com.
Razlika između alergije i intolerancije
Pored dva tipa alergije na mleko, postoji i intolerancija na laktozu, koju mnogi mešaju sa alergijom.
Intolerancija na laktozu, za razliku od alergije, nije reakcija imunog sistema, već je to lokalna reakcija u crevima na mlečni šećer odnosno laktozu.
Simptomi intolerancije na laktozu su nadutost, gasovi, dijareja, bol u stomaku. Intolerancija na laktozu se uglavnom ne javlja pre pete godine života, osim privremeno, kada se, na primer, zbog nekog stomačnog virusa smanjuju enzimi koji su potrebni za razgradnju laktoze i time se uzrokuje privremena intolerancija.
Uzroci alergije na mleko
Do alergijske reakcije na mleko dolazi kada imuni sistem greškom prepozna protein u mleku kao pretnju. Tada napada mlečni protein hemikalijom koja se zove histamin, što je okidač za pojavu simptoma alergije.
Takođe, postoji i genetska komponenta kada je u pitanju alergija na mleko – prema jednoj studiji, veće su šanse da dete ima alergiju na mleko ukoliko njegovi prvi srodnici imaju ekceme, astmu ili alergiju.
Kako se tretira alergija na mleko
Ako vaše dete ima alergiju na mleko, najbezbedniji način da sprečite alergijske reakcije je da ne unosi mlečne proizvode – to pored mleka znači i izbegavanje sira, putera, jogurta, slatke i kisele pavlake...
Može li dete da preraste alergiju
Zaista nije jednostavno kada dete ima alergiju na mleko jer roditelji uvek moraju da budu na oprezu kako dete ne bi unelo neki od proizvoda koji sadrže mlečni protein, ali dobra vest je da alergija ne mora da traje zauvek.
Na primer, kod beba kojima se dijagnostikuje alergija na mleko se ova namirnica izbacuje na barem šest meseci. Nakon toga, u zavisnosti od simptoma i zdravstvenog stanja deteta, lekar može da preporuči ponovno postepeno uvođenje mleka. To, svakako, ne treba da radite sami, tj. bez konsultacija sa doktorom.
(Yumama)
BONUS VIDEO
