LJudi koji pate od alergijske astme su svesni da polen, prašine i plesni mogu da im ometaju disanje i svakodnevni život, ali postoji i nekoliko manje očigledih okidača, poput vrste hrane koju jedemo ili intenziteta naših treninga, koji se često zanemare.
Kada poznajemo okidače alergijske astme, mnogo je lakše njome upravljati ili je čak poptuno sprečiti. Dok nije moguće uticati na polen ili promene u vremenu, postoji nekoliko okidača čije dejstvo možemo ograničiti, a to zahteva male promene u životnom stilu i veću svest o navikama koje potenijalno utiču na disajne puteve i pogoršavaju simptome:
Intenzivne emocije
Smeh, plač, strah ili anksioznost mogu dovesti do promena u disanju i uzrokovati sužavanje disajnih puteva, te neočekivano mogu pogoršati simptome astme. U situacijama koje uzrokuju uzbuđenje ili stres, duboki uzdisaji ili slične tehnike za umirivanje mogu smanjiti rizik od izlaganja alergenima.
Vežbanje
Iako je fizička aktivnost važna za opšte zdravlje, intenzivne vežbe mogu izazvati astmu. Brže i dublje disanje tokom vežbanja može isušiti disajne puteve i učiniti ih osetljivijim na iritanse, a vežbanje na otvorenom tokom sezone alergija ili u područjima sa zagađenim vazduhom može dodatno pogoršati simptome. Smanjenje intenziteta treninga tokom sezone alergija može biti rešenje, a možda bi čak i poptuno menjanje celokupnog fitnes režima tokom proleća bilo neophodno.
Jaki mirisi
Mirisi parfema, osveživača vazduha, sveća i boja mogu iritirati disajne puteve i pogoršati simptome. Čak i proizvodi koji su obeleženi kao "prirodni" mogu sadržati sastojke koji oslobađaju hemikalije koje iritiraju disajne puteve. Korišćenje proizvoda za čišćenje koji ne sadrže jake mirise, kao i izbegavanje parfema i sličnih proizvoda se može smanjiti izlaganje ovim okidačima.
Hrana i aditivi za hranu
Neke namirnice i aditivi mogu izazvati simptome alergijske astme. Morski plodovi, kikiriki, orašasti plodovi, mlečni proizvodi i jaja mogu izazvati odgovor imuniteta koji utiče na disajne puteve. Aditivi kao što su sulfiti, koji se koriste u konzerviranoj hrani i vinu, mogu izazvati iritaciju i upalu, a veštačke boje, konzervansi i mononatrijum glutamat takođe mogu biti izvor okidača za astmu.
Stres
Kada ste pod stresom, vaše telo oslobađa hormone kao što je kortizol, koji može pogoršati upalu u disajnim putevima, otežavajući disanje i povećavajući rizik od napada alergijske astme.
Hronični stres takođe može smanjiti efikasnost lekova za astmu, poput inhalatora, i učiniti respiratorni sistem osetljivijim na alergene kao što su polen ili zagađenje. U nekim slučajevima, mentalno i emocionalno opterećenje koje dolazi sa stresom može izazvati simptome koji podsećaju na astmu, kao što su bol u grudima ili otežano disanje.
Iznenadne promene vremena
Brze promene temperature i visoka vlažnost mogu iritirati disajne puteve, tako da postaju osetljiviji. Hladan, suv vazduh može izazvati zatezanje disajnih puteva, dok visok nivo vlažnosti može podstaći rast alergena, kao što su plesni i grinje.
Oluje, toploni talasi i drugi ekstremni vremenski uslovi mogu takođe izazvati promene u vazdušnom pritisku, što dovodi do pogoršanja simptoma astme. U ovom slučaju, praćenje vremenske prognoze i preduzimanje mera predostrožnosti protiv pojave vlage i sličnih pojava može pomoći u smanjenju simptoma.
Hormonske promene
Hormonske promene tokom menstruacije, trudnoće ili menopauze mogu uticati na simptome astme. Istraživanja pokazuju da estrogen može povećati upalu disajnih puteva, a tokom trudnoće i menopauze, hormonske promene mogu pogoršati simptome astme, prenosi portal "VeryWell Health". Oko 30 do 40 odsto žena koje imaju astmu primećuju pogoršanje simptoma tokom menstrualnog ciklusa, a trudnoća može izazvati začepljenost nosa i kratak dah. Promene u hormonskim nivoima tokom menopauze takođe mogu izazvati pogoršanje simptoma astme.
(RT)
BONUS VIDEO
