Ovaj južnoafrički pištolj predstavlja skup modernih rešenja, kompaktan je, lagan i precizan, a pouzdano funkcioniše i sa “dugom” i “kratkom” devetkom
Nedavno me je dobar drugar i ljubitelj oružja pozvao da se pohvali jednim neobičnim “komadom”. Dogovorili smo sastanak na strelištu i jedino što mi je rekao bilo je da se prisetim koji sve pištolji koriste gasnu pozajmicu kao operativni sistem. Dan kasnije, pomalo zbunjen, pred izlazak na stelište prevrćem po rukama nešto što me najviše podseća na turske Hatsan ili Zoraki gasne pištolje. Pitam se, da li je na to mislio kada je pominjao “gasni sistem”? Ipak, oružje je daleko ozbiljnije od toga.
Kvalitetno oružje iz JAR
Pištolj južnoafričke kompanije “Truvelo” označen je kao ADP - napredni odbrambeni pištolj, ali skraćenica se zgodno poklapa sa inicijalima konstruktora Aleks Du Plesis. Južnoafrikanci su pravili dosta kvalitetnog oružja sa originalnim tehničkim rešenjima. Zbog višedecenijskih međunarodnih sankcija, JAR je razvila respektabilnu vojnu industriju koja je izgradila čak i nuklearni arsenal. Još početkom devedeseth godina prošlog veka osmišljen je kompaktan pištolj za prikriveno nošenje namenjen policiji i službama bezbednosti, ali i civilnoj populaciji.
Pročitajte još: Sajam u Las Vegasu je pokazao da američka ponuda oružja i opreme nema limit
Pištolj ADP funkcioniše na principu gasne pozajmice, a iskorišćeno rešenje je u potpunosti sledilo konstrukciju HuK P-7. Neposredno ispred ležišta metka u cevi fiksiranoj u ramu izbušena je rupa za pozajmicu, kroz koju otiče deo barutnih gasova neposredno po opaljenju. Gasna komora smeštena je ispod cevi i ima otvor okrenut unapred u koji sa prednje strane ulazi klip povezan sa navlakom pištolja. Princip je vrlo jednostavan. Po opaljenju, barutni gasovi ne dozvoljavaju kretanje zatvarača unazad dok zrno ne napusti cev, a pritisak opadne na bezbedan nivo. Sistem je samoregulišući tako da je oružje veoma pouzdano.
Kompaktne dimenzije
U vreme nastanka, ADP je predstavljao skup veoma modernih rešenja. Sistem gasne pozajmice, ram od otpornog polimera, mehanizam sa unutrašnjim udaračem, snažan kalibar, veliki kapacitet i vrlo kompaktne dimenzije čine ga i sada i te kako aktuelnim. Masa praznog pištolja je samo 560 grama što je skoro na nivou Beretta Mod.70 u kalibru .22 LR.
Ukupna dužina oružja je 160 mm, cev je duga 95 mm što je dovoljno da metak kalibra 9 mm Para razvije pune performanse. Pritom, u rukohvat minimalne debljine staje dvoredni okvir kapaciteta 10 metaka. Rukohvat je udoban, sa čekiranim bočnim površinama i naglašenim ispupčenjem na zadnjoj strani, koja lepo ispunjava dlan. Na prednjem delu rukohvata su dva udubljenja za prste, dok dno okvira zajedno sa drškom formira treće udubljenje čime se sprečava da mali prst “lebdi” ispod rukohvata. To znatno olakšava kontrolu odskoka kod brze paljbe.
Klasična cev
Cev je klasično žlebljena sa desnim korakom uvijanja od 254 mm i fiksirana je u ramu, što pozitivno utiče na preciznost. Navlaka je izrađena glodanjem čeličnog otkivka i obrađena je sa pažnjom, tako da uprkos trudu ni sa unutražnje strane nećete primetiti tragove mašinske obrade. Povlačenje u zadnji položaj je glatko i lako, jer koaksijalna opruga smeštena oko cevi ne učestvuje u bravljenju. NJena uloga je samo da vrati navlaku unapred i ubaci metak u cev. U prednjem delu navlake, ispod otvora za cev poprečnom osovinicom spojen je gasni klip sa sedam prstenova koji imaju ulogu zaptivača poput karika kod motora.
Dugme za oslobađanje okvira je na uobičajenom mestu, u korenu štitnika okidača, ali obostrana poluga kočnice je neposredno iznad njega, pa se događalo da pri potezanju oružja pištolj nehotično zakočim, što je u realnoj situaciji ozbiljan problem. Kočnica blokira samo polugu okidača tako da nije najsrećnije rešenje i smatram da je na duže staze sigurnije tretirati ADP kao pištolj bez kočnice. Okidanje se može opisati kao pristojno, odnosno odgovarajuće i po sili i po dužini hoda a relativno lako ga je doterati ukoliko to želite.
Rasklapanje je vrlo jednostavno. Na zadnjem kraju rama sa obe strane je dugme koje treba istovremeno stisnuti, povući navlaku oko 1 cm unazad i podići zadnji kraj uvis (kao Valter PP/PPK). Nakon toga, navlaka se jednostavno skine sa cevi. Kod čišćenja treba prebrisati i unutrašnjost navlake gde se posle nekoliko desetina metaka može nakupiti garež (u zavisnosti od kvaliteta municije). Klip je dovoljno prebrisati nauljenom krpom, a u otvor gasne komore naprskajte sredstvo za čišćenje i koristite tanku četkicu da uklonite naslage.
Niske grupe pogodaka
Naravno, najzabavniji deo priče odvija se na vatrenoj liniji. ADP je iznenađujuće malo oružje, od ultra-modernog SIG P-365 razlikuje ga nešto veća dužina. Ostale dimenzije su sasvim uporedive. Nišani su dobro koncipirani ali bih voleo da su upadljiviji i širi. Zamena zadnjeg nišana je laka, jer je montiran u urezu sa profilom “lastinog repa”, ali relativno sitan prednji nišan napravljen je iz komada sa navlakom pa bi zamena zahtevala intervenciju puškara. Za pohvalu su tri sitne, ali upadljive crvene tačke. Kada povlačite okidač, iz zadnjeg dela navlake izviruje udarna igla dobrih pet milimetara.
Pet metaka sa 25 metara, foto: D. ŠAPONJIĆ
Na meti udaljenoj 15 metara moguće je napraviti vrlo uske grupe, što je zasluga, pre svega, fiksne cevi, ali za nas je bilo frustrirajuće što je na toj daljini grupa bila skoro 20 cm niže, u odnosu na nišansku tačku. Neophodno je doterati nišan po visini. Ispalili smo sedamdesetak metaka bez ijednog zastoja. Iz prethodnog iskustva sa HK P-7 znam da čelični ram postaje neprijatno vreo od barutnih gasova. Sa ADP taj problem ne postoji, jer se oko čelične komore nalazi polimerski ram koji se ponaša kao izolator.
Različite “devetke” u okviru
Tada dolazim na ideju da proverimo u kojoj meri je gasni sistem zaista “samoregulišući” pa u okviru mešam municiju 9x19 i 9x17 mm (tzv. duga i kratka devetka). Pištolj radi bez problema i jedino po odskoku možete da zaključite koji metak je ispaljen. Posle izmešane municije, punim ceo okvir sa 9x17 mm. Svih deset metaka ispaljeno je bez zastoja. Mali “afrikanac” se pokazao kao pravi “svaštojed”. Iako nema atraktivnu pojavu, brzo je osvojio naše simpatije zbirom pozitivnih osobina. Kompaktan je i lagan, vrlo pouzdan, precizan, snažan, solidnog kapaciteta i jednostavno se održava. Uz malo ulaganja u nove nišane i doterano okidanje bio bi rame uz rame sa mnogim premium modelima iz kategorije oružja za skriveno nošenje.
Pročitajte još: Čelični lav sa Apenina pokorio Evropu retro modelima
Posle prijatnog iznenađenja na strelištu, malo sam istraživao o ADP i shvatio da nisam prvi koji je prepoznao njegove kvalitete. Zbog ograničenog tržišta i embarga na oružje “Truvelo” je posle nekoliko godina prekinuo proizvodnju. Ali sa padom aparthejda i ukidanjem embarga, neka čuvena imena su “bacila oko” na preostale primerke ADP. Zbog relativno niske cene prvi kupac bila je američka kompanija “Heritadž Arms” ali i poznati “Tanfoljo” koji je ADP brendirao svojim imenom i označio ga kao P-25.
Pročitajte još: Moćan branilac na dlanu (VIDEO)
Ipak, ADP u Evropi nije naročito popularan pa se polovni primerci prodaju za svotu od 400-450 evra. Prava je šteta što nisu prisutniji na našem tržištu. ADP možda nema atraktivnu pojavu (dobro, realno, ružan je), ali funkcioniše bolje od mnogih poznatijih konstrukcija i nudi niz drugih prednosti tako da predstavlja odličnu investiciju. Ukoliko vam se ukaže prilika za nabavku, iskoristite je. Sigurno se nećete pokajati.
foto: Dragan ŠAPONJIĆ
