Sve vezano za ovu snajpersku pušku je vrhunsko - od materijala i preciznosti izrade, do sistema rada i ergonomije
Na prošlom nirnberškom sajmu pažnju nam je posebno privukla poluautomatska snajperska puška u kalibru .338 Lapua Magnum na štandu “Aleksander Armsa”.
Pročitajte još: Nemačka jurišna puška u rukama i Hitlera i Staljina (FOTO)
Na prvi, ne posebno pažljiv pogled, posmatrač bi mogao pomisliti da je u pitanju jedan od bezbroj klonova AR platforme. Ali ako se bolje zagleda ili još bolje, puška rasklopi, odmah će biti jasno da je u pitanju nešto zaista posebno.
Uzor u vikinškim mačevima
Osnovna konfiguracije snajperke Ulberht, foto: “Alexander Arms”
Ime puške Ulfberht, kao i ostali proizvodi iz firme “Aleksander Arms” vezani su za ljubav vlasnika kompanije za nordijske mitove i istoriju. Jer, Ulfberht je naziv za skupocene vikinške mačeve koji su kovani u periodu pre 1.000 i 1.200 godina i samo su kraljevi i velike vojskovođe bili u stanju da ih priušte. Čelik od koga su rađeni je bio neobično kvalitetan za to vreme.
Po mnogim stručnjacima, ti mačevi su predstavljali sam vrhunac ovog zanata i po svom kvalitetu nordijski egzemplari su bili rame uz rame sa najkvalitetnije urađenim japanskim katanama. Stav Bila Aleksandera je da je ime Ulfberht i sasvim adekvatno za pušku koja svojim opštim kvalitetom ima iste atribute kao i mač po kome je nazvana.
Bravljenje dvostrukim krilcima
Puška u rasklopljenom stanju, foto: “Alexander Arms”
Prilikom konstruisanja Bil je odlučio da iskoristi sistem rada zasnovan na sovjetskom puškomitraljezu DP-28. Jer, stav konstruktora je bio da sistem bravljenja dvostrukim krilcima pozitivno utiče na preciznost. Na taj način se izbegava “uvrtanje” koje se javlja prilikom upotrebe rotacionih zatvarača, ili kod sistema sa oscilujućim blokom (poput FAL ili SKS), kod kojeg se retko kada metak može identično pozicionirati u odnosu na ležište metka i čelo zatvarača.
Pojednostavljeno opisano, po opaljenju, gasovi iz cevi prolaze kroz otvor i ulaze u gasnu komoru sa regulatorom protoka gasova i potiskuju klip koji je povezan sa nosačem zatvarača. Kako nosač sa zatvaračem kreće unazad, krilca za bravljenje se odbravljuju iz svog ležišta u masivnom sanduku i usporavaju kretanje zatvarača i njegovog nosača. Kretanjem unazad ovog sklopa se izvlači čaura, izbacuje van i zapinje udarač.
Puška dolazi u plastičnom sanduku sa kompletnom pratećom opremom, foto: “Alexander Arms”
Istovremeno sabija se dualna, u dve strane motana opruga, dužine skoro 300 mm, čime se dodatno ublažava trzaj i ujedno akumulira energija potrebna za vraćanje zatvarača u prvobitni položaj i uvođenje novog metka u cev. Konstruktor je uspeo da broj pokretnih delova svede na samo 10, što je za svaku pohvalu. svako može napraviti komplikovanu konstrukciju, genijalnost leži u jednostavnosti.
Predimenzionirani sanduk
Razlika između nove snajperske puške i njenog uzora puškomitraljeskog je u tome da se hrani pomoću desetometnih okvira fiksiranih sa donje strane, a ne pomoću takozvane “tepsije”. Tako da i nosač zatvarača sa zatvaračem ima “okrenut” izgled kada se poredi sa osnovnim uzorom. Telo sanduka je rađeno glodanjem od punog komada čelika 9310, zaštićeno je melonitom i predstavlja pravo malo remek-delo mašinstva. Možda i malo predimenzionirano, ali verujemo da je to urađeno sa dobrim razlogom.
Telo nosača zatvarača i zatvarač su urađeni od vatrootpornog nerđajućeg alatnog čelika 17-4 što je pomalo neobičan izbor. Budući da se ovaj čelik znatno teže mašinski obrađuje zbog čega nije baš omiljen izbor oružara iako ima svoje prednosti. Zanimljivo je da se konstruktor opredelio za izvlakač u maniru Hekler-Koh rešenja i za dvostruke izbacače rađene od alatnog čelika S-7, čime se smanjuje šansa da dođe do zastoja. Sa desne strane je smeštena prilično masivna ručica za zapinjanje.
Moćan kalibar
Zatvarač sa nosačem zatvarača, foto: “Alexander Arms”
Ovo je logičan potez jer je u pitanju poluautomatsko oružje sa masivnim zatvaračem i jakom dualnom povratnom oprugom. Jednostavnim povlačenjem u zadnji položaj i puštanjem, metak se iz okvira ubacuje u ležište. Iz nekog razloga, konstrukciono nije omogućeno ostajanje zatvarača u zadnjem položaju posle ispaljenog poslednjeg metka.
Razlog bi mogao da bude što je u pitanju snajperska, a ne jurišna puška, te brzina prepunjavanja nije ključna. S druge strane, omogućava se da konstrukcija ostane što jednostavnija, bez sitnih delova i eventualnog slabljenja sanduka što je uvek pozitivna osobina, pogotovo kod oružja koje koristi tako moćan metak kao što je .338 Lapua Magnum.
Da proizvođač nije škrtario vidi se i po tome što je iskorišćen Geisel takmičarski okidač Super Semi Automatic sa dva kolena, sa silom okidanja od približno 4,5 funti (malo više od 2 kg) i cenom od “tričavih” 250 dolara u Americi. Kako je u pitanju okidački modul namenjen AR platformi, lako može da se izvadi i zameni nekim drugim, ukoliko neko smatra da ima bolji. Kočnica je takođe urađena u AR maniru i smeštena je sa leve strane sanduka, što je uobičajena pozicija.
Montiranje prigušivača pucnja
S gornje strane sanduka je smeštena Pikatini šina sa nagibom od čak 30 MOA. S obzirom na to da je u pitajnu oružje namenjeno dejstvima do 2.000 metara, ovo zvuči kao logičan potez. U produžetku sanduka je, sada već uobičajeni cevasti potkundak, urađen od aluminijumske legure. Osim što omogućava oružju da ima (relativno) slobodno plutajuću cev, na nju se može postaviti čitava sila različitih dodataka. Za to je zadužena Pikatini šina koja je praktično produžetak one na sanduku. Sa donje strane su montirane odlično dizajnirane Atlasove nožice koje pružaju vrlo stabilan oslonac.
Cev Ulfberhta je izrađena od hrom molibdenskog čelika 4150 tehnikom proterivanja trna (button rifling). Izabrana je dužina od 686 mm, od čega je poslednja trećina sa dubokim uzdužnim žlebovima, a korak uvijanja je 1:9,3 inča. Unutrašnje žlebljenje je rađeno u stilu starih Enfildovih rešenja, sa šest duboko urezanih žlebova. Na ovaj način se sprečava skupljanje gareži koje bi moglo da utiče na preciznost. Na ustima cevi je prvobitno montirana aktivna gasna kočnica, ali je ubrzo zamenjena razbijačem plamena. Moguće je montirati i prigušivač pucnja, zahvaljujući desnom navoju M 18x1,5. Ovo je u poslednje vreme apsolutni standard u industriji kada je u pitanju snajpersko oružje. Trzaj kod Ulfberhta je vrlo blag, zahvaljujući masi oružja od 9 kg, dugom trzaju zatvarača i dualnoj povratnoj opruzi značajne snage.
Prilagođena svakoj situaciji
Jednostavan razbijač plamena, rađen po uzoru na prve modele montirane na M16, foto: “Alexander Arms”
Na cevi, otprilike na dve trećine dužine, gledajući od ležišta metka prema ustima cevi je montirana gasna komora podesivog sistema. Regulator protoka gasova ima pet pozicija ali se razmišlja da u narednim verzijama dobije čitavih dvanaest! Svaka od pozicija je namenjena za određene uslove gađanja. Na primer, kada je podešen na podeok 0, u potpunosti je prekinut dotok gasova. Na taj način, praktično dobijamo repetirku. Položaj jedan je namenjen za municiju sa vrlo visokim pritiscima, za prilikom upotrebe prigušivača ili kada oružje koristimo u vrelim predelima. Položaj dva je namenjen za uobičajene uslove eksploatacije, sa standardnom municijom koja koristi zrna od 300 grejna. Položaj tri je predviđen za gađanja sa slabijom municijom koja koristi zrna od 250 grejna i poslednji je namenjen upotrebi na ekstremno niskim temperaturama (-53 stepena Celzijusa!) ili sa podzvučnom municijom.
Oružje vrhunskih profesionalaca
Ovakav pristup nije dobar za slabo obučene strelce i one koji ne poznaju svoje naoružanje do tančina. S druge strane, Ulfberht je puška namenjena isključivo odlično obučenim i osposobljenim profesionalcima, tako da ovo ne predstavlja problem. Jednostavan način da vidimo da li je regulator pravilno podešen je tako što pratimo izbacivanje čaure prilikom opaljenja.
Ukoliko čaure izleću pod uglom od 90 stepeni, sve je u redu. Ako čaure izleću prema nazad, dotok gasova nije dovoljan te treba regulator okrenuti za jednu poziciju više. Ukoliko je ugao veći od 90 stepeni, logično je da u tom slučaju treba spustiti vrednost otvora na regulatoru za jednu poziciju i onda opet pratiti ugao izbacivanja.
Proizvođač se odlučio za Magpulov PRS podesivi kundak. Ipak, zbog konstrukcionih karakteristika američkog oružja, kundak je sklopiv u desnu stranu, što donekle smanjuje dimenzije i olakšava transport i skladištenje. S obzirom na to da je Ulfbert stvarno veliko oružje, ovo je dobrodošla osobina. Izvlačenjem bočne čivije, kundak se jednostavnim povlačenjem odvaja od sanduka, čime se i započinje rasklapanje puške.
Isključivo fiksne montaže za optiku
Proizvođač u knjižici sa uputama navodi da je neophodno koristiti vrlo kvalitetne fiksno postavljene prstenove za optičke nišane. Brzoskidajuće verzije se jednostavno brzo “rašteluju”. Čak i prilikom korišćenja prvih, savetuju da se između tubusa nišana i prstenova koristi Loktajtova tečnost. Kao prvo, trzaj kod metka .338 je izuzetno snažan. Još kada je u pitanju poluautomat, ovo je vrlo uobičajen problem.
Delovi nosača zatvarača, zatvarača i povratnog mehanizma, foto: “Alexander Arms”
S druge strane, osećaj prilikom pucanja je dijametralno suprotan. Onaj ko je imao priliku da puca iz repetirke u .338 LM, zna kako udar kundaka u rame može da bude, ne toliko jak, koliko oštar. U ovom slučaju, empirijski bi se mogao opisati čak blažim od onoga kod HuK G-3! Zahvaljujući ovome je i omogućeno strelcu da ostane na meti prilikom gađanja na velike daljine.
Preciznost na ekstremnim daljinama
Što se preciznosti ili pravilnije rečeno tačnosti, ovog remek-dela dalekometnog puškarstva tiče, možemo samo da govorimo u superlativu. Jasno je da na ovo najviše utiče sam strelac. Ali kada je oružje u pravim rukama, dobijaju se konstantni pogoci četiri uzastopno ispaljena metka u čelični gong na daljinama od 1.400 jardi (1.280 metara).
Posle zamrzavanja puške na -40 stepeni farenhajta, iz nje je gađano i nije bilo zastoja, foto: “Alexander Arms”
Neko bi rekao da to stvarno jeste impresivno, ali ne baš toliko. Ali kada dodate da se to postiže za svega 3,5 sekunde, onda se slika menja u potpunosti. Oružje sa pravilnim odabirom municije standardno pravi grupe oko 1/2 MOA što je neophodan uslov za gađanje na ekstremnim distancama.
Samo za kupce dubokog džepa
Ipak, sva ova superiornost ima i svoju cenu, i to nimalo naivnu. Na samom početku, cena puške je u SAD bila oko 6.500 dolara. Ipak, vreme je učinilo svoje, te je ona sada “samo” 5.500 dolara. Naravno, bez optičkog nišana. Ovo je jedan od razloga zašto snajperska puška Ulfberht neće nikada biti masovno zastupljena u rukama civila već samo kod onih najzagriženijih dalekometnih sportskih strelaca.
Pročitajte još: MOĆNA kombinacija dobrih osobina (FOTO)
Oružje vrhunskih snajperista, foto: depositphoto
Naravno, ovde se podrazumeva i vojna snajperska elita. Ipak, i mač po kojem je puška dobila nazvana je bio dostupan samo onima najprobranijima, pa je i to još jedan od razloga zašto smatramo da je ime odlično odabrano.
Ninoslav TRIFUNOVIĆ
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
