Revolver dvostruke akcije kalibra .38 Spl/.357 Magnum nastao je iz "Rugerove" težnje da se osvoji zahtevni deo američkog tržišta
Kada je legendarni instruktor Američke granične straže Bil Džordan definisao idealno službeno kratkocevno oružje koje se nosi u futroli na opasaču: lagano da ne optereti strelca, ali još uvek dovoljno, da u direktnom duelu obezbedi eliminaciju neposredne opasnosti, "Smit-Veson" je konstruisao Model 19.
Pročitajte još: Da li je izraelski "Masada" pretekao austrijski "Glok"? Novo oružje protiv 40 godina starog pištolja (FOTO/VIDEO)
Početkom sedamdesetih godina 20. veka razvojni tim uspešne američke firme "Šturm, Ruger i Kompani", plasirao je svoju varijaciju modela za civile i službena lica. U odnosu na konkurenciju Sekjuriti Siks ima uvećanu visinu rama i širinu doboša, kao i masivniju oblast gde se cev uvrće u ram. Bitna novina je primena transfer bar poluge, koja sprečava neželjena opaljenja. Ovaj izum Bila Rugera omogućio je da se kod njegovih revolvera udarna igla smesti u ram, dok je kod konkurencije u to doba ona bila na orozu. Jednostavnim zaklanjanjem udarne igle dok okidač nije do kraja pritisnut, onemogućava se paljba, iako je oroz u zapetom položaju.
Bez neželjenog opaljenja
Napravili smo uporedni test dva revolvera: Ruger Sekjuriti Siks i S-V M19, da isprobamo opšta svojstva dva naoko slična oružja. Revolveri na testu su opremljeni sa cevima dužine 4 inča, a nišanska linija kod oba primerka je najbolja moguća, s tim što vlasnik ističe kako narandžasti insert mušice kod "rugera" mnogo znači u uslovima slabije vidljivosti. Dok je kod Modela 19 drška standardna od drveta, "ruger" u našim rukama je imao izvrsnu anatomsku Pakmajer od tvrde gume. Manipulacija je praktično jednako udobna, bez razlike da li strelac ima veće ili manje dlanove i prste, ali je ukupni balans zasnovan na stavu i navikama strelca.
Udobnije pucanje "tridesetosmicom"
Na raspolaganju smo imali nemačku municiju Geko kalibra .38 Special sa zrnima mase 158 grejna (10,2 grama), koja spadaju u tip FMJPJ zbog svog ravnog vrha i pune košuljice. Izbor municije je karakterističan, jer dajem prednost metku .38 Special sa oznakom +P zbog nešto veće polazne brzine, dok je tip zrna uglavnom nebitan kada se gađa u papirnu metu. Međutim, prilikom punjenja doboša primetili smo značajnu razliku, jer Sekjuriti Siks ima prilično "komotniju" unutrašnjost komora, dok kod S-V M19 meci ulaze unutra sa minimumom tolerancije.
Pročitajte još: U jednom komadu oružje za lov i samoodbranu: Ruger je stigao - pravac strelište (FOTO)
Angažovali smo mete udaljene 15 i 25 metara, sa okidanjem iz stojećeg dvoručnog stava. Prilikom gađanja, trzaj je bio nešto primetniji kada smo koristili "smit", što je uzrokovano različitim drškama i ukupnim balansom. Iz ranijeg iskustva, oba revolvera bez mnogo napora savladavaju i potentniji metak .357 Magnum, bez obzira što decenijama važi mit kako je to municija namenjena snažnijim oružjima većih gabarita. Grupe pogodaka su bile očekivanih 6 do 7 cm na 15 metara, otprilike dvostruko veće na drugoj udaljenosti.
Pročitajte još: Pažljivo odabran dizajn, cena 1.500 dolara: Testirali smo američki hibrid evropskog oružja (FOTO)
Ne bismo ovom prilikom ulazili u rasprave koji model je bolji, jer ima oprečnih argumenata. Iako je je Ruger Sekjuriti Siks bio lošije prihvaćen od organa reda (od saveznih službi usvojile su ga samo Granična straža, Poštansko obezbeđenje i malobrojne policijske agencije), na civilnom tržištu je do 1985. godine, prodato preko 1.200.000 primeraka.
