NAJLOŠIJI PUŠKOMITRALJEZ svih vremena (FOTO)

Posle završetka Prvog svetskog rata Italija se svrstavala u sile pobednice i na krilima tog elana se pristupilo razvijanju više konstrukcija streljačkog naoružanja. Fabrika “Breda” je tokom prethodnog rata pravila teške mitraljeze Model 1914 kalibra 6,5x52 mm Karkano, pa je logično bilo da se već sredinom dvadesetih godina prošlog veka osmisli i ponudi nešto novo i moderno. 

Pročitajte još: Već samo ime legendarnog proizvođača - MAUSER, govori da je u pitanju izuzetno oružje (FOTO)

Armijski vrh je odobrio rešenje fabrike “Breda” Modello 30 u tadašnjem oficijalnom kalibru 6,5x52 mm, foto: Breda

Puškomitraljezi Madsen, Luis i Šoša otvorili su sasvim novo poglavlje u ratovanju tog doba, pa su u međuratnom periodu sve vojske tragale za što uspešnijom verzijom za svoje potrebe. Upravo tih godina nastali su odlični čehoslovački ZB Vz. 26, jednostavni sovjetski DP27, potom nešto lošiji francuski FM24/29, Amerikanci su svoj BAR prilagodili da dobije ulogu kao PM, dok su Nemci strpljivo čekali “svojih pet minuta”. 

Konstruktorske zablude i greške 

Od zemalja koje su imale osvajačke ambicije, jedino je Japan usvojio potpuno iracionalno osmišljen i vizuelno nakaradni puškomitraljez Type 11. Očekivalo se da italijansko rešenje bude u skladu sa renomeom vekovne oružarske velesile, ali rezultat je bio veliko razočaranje za sve poznavaoce materije. Armijski vrh je odobrio rešenje fabrike “Societa Italiana Ernesto Breda” nazvano Fucile Mitragliatore Breda modello 30 u tadašnjem oficijalnom kalibru 6,5x52 mm. 

Zlosrećno rešenje pumpice za uljenje municije je bilo uzrok mnogobrojnih zastoja, foto: Breda

Tražen je puškomitraljez mase oko deset kilograma (kako bi njime mogao da upravlja jedan poslužilac), dovoljne vatrene moći da predstavlja primarno automatsko oružje na nivou odeljenja ili voda, s mogućnosti da pođednako uspešno posluži kao defanzivno oruđe sa utvrđenog položaja ili prilikom manevra u napadu. 

Cena “originalnosti” 

Iz potpuno neobjašnjivih razloga, odabran je princip kratkog trzaja cevi koja je zadnjim krajem oslonjena na svojevrsni masivni prenosni prsten. Umesto da zatvarač ima sopstveni nosač, on je unutar sanduka oružja sklopljen sa opisanim prstenom, te se posle ispaljivanja svakog hica cev pomera unazad sa sve prstenom koji rotira i tako oslobađa zatvarač da krene unatrag i odradi proces unosa novog metka iz magacina. 

PM Breda 30 je bio zaštitni znak italijanske vojske u Drugom svetskom ratu, foto: depositphoto

Uz malo izmena, ceo sistem se mogao promeniti sa neuporedivo jednostavnijim rotacionim zatvaračem koji ima svoj nosač, ali je po svoj prilici neko u “Bredi” hteo da bude originalan, a vojni autoriteti nisu shvatali kakve probleme će doneti takva odluka. 

Duga lista promašaja 

Osim ove osnovne manjkavosti mehanizma, sledi poduža lista ostalih konstruktorskih grešaka. Odabirom principa dejstva iz prednjeg položaja zatvarača, puškomitraljez Breda 30 je morao imati nisku kadencu kako bi se sprečili pregrejavanje i neminovni zastoji koji proizilaze kada se takvim oružjem ispali iole veća količina municije bržom paljbom. 

Originalna uputstva su nalagala da se cev menja na svakih 150-200 ispaljenih metaka, ali još tokom prvih trupnih testiranja se uvidelo kako to neće biti jednostavan postupak. Jer, usled izostanka primarne ekstrakcije ispaljenih čaura i odabira da se taj proces obavlja dejstvom snažnih opruga – rezultiralo je sa previše zastoja. Osim toga, cevi su se brzo pregrevale i zabeleženo je mnoštvo slučajeva takozvanog kuvanja metka koji je tek uveden u ležište unutar cevi. Ovo je izuzetno opasna pojava koja neretko rezultira nehotičnim opaljenjem i nekontrolisanim hicem u vidu “prijateljske paljbe”. 

Rešenje koje to nije 

U želji da budu originalni, inženjeri iz “Brede” su zakomplikovali mehanizam, foto: Breda

Rešenje je pokušalo da se nađe na najlošiji način, pa je ugrađena neobična pumpica koja je trebalo da prskanjem naulji svaki metak pred uvođenje u cev. Takav dodatak je još više usložio ionako komplikovani mehanizam, a opšta silueta i ergonomija deluju kao da je nekakav priučeni oružar provizorno sklopio delove koji su mu bili pri ruci. Istini za volju, japanski Type 11 je izgledao kao da ga je dizajnirala osoba pod dejstvom psihoaktivnih supstanci, ali je barem sistem bio provereni Hočkis (uprkos čudnom prijemu municije) i iz njega su razvijene kasnije uspešnije konstrukcije. 

Breda Modello 30 se u samom startu svoje “službene karijere” tokom operacija u Abisiniji izuzetno slabo iskazao, jer se pustinjski pesak u kombinaciji sa gareži od sagorelog baruta lepio na nauljene delove mehanizma i uzrokovao mnogobrojne zastoje. U startu se katastrofalno lošim pokazao primenjeni sistem prijema municije iz bočno postavljenog magacina koji se punio ramovima kapaciteta 20 metaka. 

Megalomansko naoružavanje 

Montiranjem na postolje kod verzije 5C nije se poboljšala upotrebiljivost,  foto: Breda

Da bi se napunilo oružje, bilo je neophodno deblokirati magacin, potom ga preklopiti ka napred kako bi se ubacio ram od mesinga (kasnije od čelika), zatim bi se on morao povući unazad, a municija bi ostala unutar magacina. Za sve navedeno, pride preklapanje magacina u borbeni položaj i repetiranje radi uvođenja metka u cev, obično je bilo potredno i do dva puta više vremena nego kada se manipulacijom nekim drugim modelom puškomitraljeza promeni zagrejana cev i ubaci novi okvir ili redenik. 

Drugi svetski rat se rasplamsao i italijanska vojska se našla na bojištima različitih karakteristika, poput Severne Afrike, Balkana i Istočnog fronta. U zavisno od prilika i osobenosti, PM Breda je patio od zastoja uzrokovanih prašinom, blatom ili niskim temperaturama kada se mazivo ledilo. Među vojnicima je kružila gorka anegdota kako je otvor na magacinu predviđen kako bi strelac mogao da osmotri količinu prljavštine koja je upala unutra, a ne koliko je preostalo metaka. Dokumentovano je kako su se korisnici žalili na česta oštećenja samog magacina, usled čega je oružje postajalo neupotrebljivo jer nije bilo predviđeno da se nosi rezervni. Zaista, nema kraja čuđenju kako se uopšte došlo da ideje da je punjenje ramovima bolji izbor od izmenjivog okvira. 

Neuobičajena formacijska struktura 

Treba imati na umu da je Italija po više osnova potpuno nespremna ušla u najveći svetski oružani sukob svih vremena, nasuprot Musolinijevim megalomanskim pretenzijama da stvori novo Rimsko carstvo kolonijalnim osvajanjima. Na stranu strogo tehnički aspekt opremljenosti trupa, borbeni moral je obično bio na najnižem mogućem nivou, a na to se nadovezala neuobičajena formacijska struktura osnovnih jedinica. Naime, pešadijski vod se početkom rata sastojao od dve grupe uvećanog brojnog sastava i sa po dva odeljenja, od kojih je jedno imalo samo strelce naoružane repetirkama Karkano, dok je drugo po pravilu trebalo da ima dva puškomitraljeza Breda 30.  

Nikome nije jasno zašto je primenjen sistem prijema municije iz bočno postavljenog magacina koji se punio ramovima kapaciteta 20 metaka, foto: Breda

Teški mitraljez ili predaja 

Uzevši u obzir hroničnu neopremljenost i nedostatak naoružanja, u praksi je najčešće to bio samo jedan primerak. Formacija se vremenom menjala, pa je tako bilo slučajeva da svako odeljenje ima svoj puškomitraljez (ponekada i po dva). Dešavalo se da je bilo pešadijskih četa sa po šest PM Breda 30, ali i sa dvostruko većim brojem. Italijani su se tokom rata jedino uspešno borili sa utvrđenih odbrambenih položaja uzdajući se u dejstvo teških mitraljeza, minobacača i artiljerije. Čim bi stupili u bliski kontakt ili izašli iz zaklona - uglavnom bi istakli bele zastave ili se uzdali u brze noge. 

Testiranje i uvid u anomalije 

U literaturi se mogu pronaći svakakvi podaci o ovom oružju, sa naznakom da mnogi novijeg tipa uopšte nisu istiniti. Na primer, sačuvana je informacija kako je do 1940. godine proizvedeno oko 30.000 primeraka ovog oružja, a potom je po principima prepisivanja na mnogo mesta pogrešno navedeno kako je to bila ukupna količina. 

Izgled cevi Brede 30, sa i bez razbijača bljeska,  foto: Breda

Istine radi, u italijanskim oružanim snagama je tokom Drugog svetskog rata služilo više od 3.500.000 ljudi, za čije opremanje je bilo neophodno obezbediti znatnu količinu puškomitraljeza, neuporedivo više od pomenutih trideset hiljada. Osim navedene netačne informacije, neki zapadni autori navode kako je Breda u kalibru 6,5x52 mm bila vrlo neprecizno oružje jer se prednji nišan nalazio na gornjoj površini obloge cevi a ne na njoj. Prema njihovim rečima, to je uzrokovalo pojavu da se posle svake promene cevi morala vršiti reglaža nišana jer se menjala tačka pogodaka. O tim tvrdnjama ne vredi trošiti reči, jer je ista situacija i sa proslavljenim MG42, a niko se nije žalio na njegovu nepreciznost usled zamene cevi. 

Kalibar nije kriv za nepouzdanost  

U isti koš se mogu staviti i zaključci kako je junak naše priče bio slabo efikasan u svoj osnovnoj ulozi usled nejakog kalibra 6,5x52 mm Karkano. Za vreme Drugog svetskog rata, Japan je koristio svoje PM Type i Type 96 u kalibru 6,5x50 mm Arisaka u najžešćim borbama na Pacifiku, doduše uz noviji Type 99 u snažnijem kalibru 7,7x58 mm Arisaka. Setimo se i holandskih Luisa u kalibru 6,5x53 mmR (koje su Nemci isporučili snagama Nedićeve Srbije) i grčkog Hotchkiss-a 6,5x54 mm Mannlicher-Schonauer, sve su to bili pomalo zastareli modeli, ali prilično pouzdani. Breda Modello 30 to nije bila, čak i kada je izvestan broj primeraka izrađen u jačem kalibru 7,35x51 mm. 

Prosipanje municije iz magacina 

Jednostavno, ništa kod ovog oružja nije bilo dobro osmišljeno. Osim svih opisanih manjkavosti, zabeležili smo još jednu kada smo isprobali dobro očuvani primerak ovog oružja municijom novije proizvodnje užičkog "Prvog partizana" sa FMJ zrnom mase devet grama. Svakog puta kada testiramo neko naoružanje koje je namenjeno vojnoj upotrebi (ili je nekada to bilo) imamo običaj da simuliramo zastoj i postupak njegovog otklanjanja. 

Odabirom principa dejstva iz prednjeg položaja zatvarača, puškomitraljez Breda 30 je morao imati nisku kadencu kako bi se sprečilo pregrejavanje, foto: depositphoto

Posle nekoliko ispaljenih hitaca, ciljno smo zaglavili jedan metak kretanjem zatvarača i primenili uobičajeni postupak: zakočiti oružje, cev usmeriti u bezbednom smeru, isprazniti okvir ili magacin, izbaciti zaglavljeni metak, ponovo repetirati prazno oružje, izvršiti kontrolno opaljenje na prazno. Međutim, kada se kod Brede 30 odvoji magacin - događa se neželjena pojava da se i do četiri metka prospu iz njega na stranu, što dekoncentriše poslužioca i umanjuje ionako mali kapacitet municije. 

Breda na teritoriji Jugoslavije 

Kada je u pitanju upotreba na našim prostorima, zanimljivo je da su ovi puškomitraljezi bili korišćeni od gotovo svih naoružanih formacija na tlu Jugoslavije tokom Drugog svetskog rata. Osim italijanske vojske, zahvaljući očajnom voljnom momentu Musolinijeve soldateske, Breda je bila čest plen u rukama ustanika već od prve ratne godine. Kako su se međusobne borbe pojačavale, ti puškomitraljezi su stizali u ruke raznih milicija poput MVAC, četnika, balista i kvislinga svake fele. 

Posle kapitulacije Italije 1943. godine, Nemci su preoružali snage poput SDK i SDS, slovenačke domobrane, deo prosledili jedinicama NDH, a bilo je i slučajeva da se Modello 30 pod nazivom MG 099(i) nađe kod pripadnika SS policije (zloglasni puk “Bozen”) ili navrat-nanos skrpljenih grupacija prevođenjem ljudstva Kriegsmarine u pešadijske formacije na samom kraju sukoba. 

Neobični preklopni magacin je bio lošije rešenje od standardnih izmenjivih okvira,  foto: Breda

Od poznatijih ličnosti, jedan primerak je nosio Vojislav, sin Draže Mihailovića, što se vidi sa sačuvanih fotografija i iz ličnog svedočenja bivšeg pripadnika JVuO Mijalka Perišića iz Kosjerića, autoru ovog teksta. 

Kada već pominjemo impresije učesnika Drugog svetskog rata sa našeg prostora, decenijama unazad smo bili u prilici da zabeležimo njihova iskustva sa raznim modelima streljačkog naoružanja i svi odreda saglasni smo u oceni kako je Breda 30 bila dobra jedino ako nema ničeg drugog. Čak su i zloglasnu Šošu M1915 smatrali upotrebljivijom, premda je imala čitav niz nedostataka. 

Pročitajte još: Od ratnog heroja do kolekcionarske ikone (FOTO)

Ukupno uzevši, Breda Modello 30 je bilo jedno od najpromašenijih vojnih oružja svog doba, a zasigurno najlošiji puškomitraljez svih vremena. 

Milan MILANOVIĆ 

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU