Sa jeseni dolazi i sezona prehlada, pa je bitno da ojačate svoj imuni sistem
Navike u ishrani mogu nam pomoći da ojačamo imunitet ili, pak, da ga oslabimo. Ponekad nesvesno pravimo greške koje nas mogu koštati čestih prehlada.
1. Mnogo soli
Konzumacija hrane koja sadrži dosta soli nije dobar izbor nimalo. Višak natrijuma u organizmu može izazvati slabost mišića, grčeve, otok, ali i slabljenje imuniteta. Resursi koje bi telo trebalo da troši na borbu protiv virusnih infekcija, usredsređuje na uklanjanje viška soli iz organizma, te tako dolazi do slabljenja imunog sistema. Zato je potrebno da ograničite unos brze hrane, sireva, začinjene hrane itd.
Pročitajte još: Nije ispijanje kafe: Lekari upozoravaju na još jednu štetnu jutarnju naviku koju treba da promenimo
2. Preterana konzumacija šećera
O štetnosti preterane konzumacije šećera napisano je na hiljade članaka. Beli šećer je prost ugljeni hidrat koji zapravo nema nutritivnu vrednost, a uz to povećava rizik od nastanka mnogih bolesti, poput dijabetesa, gojaznosti itd. Šećer ne doprinosi održavanju zdravlja, te njegovu konzumaciju treba smanjiti na minimum ili koristiti zdravije alternative. Vodite računa: Šećer se nalazi čak i tamo gde mislite da ga nema. Pored toga što su gazirani i negazirani sokovi prepuni šećera, on se nalazi i u mesnim prerađevinama, testu, a čak i preskakanje dezerta nije garant da niste uneli već previše šećera u organizam.
3. Nedovoljan unos vlakana
Vlakana su povezana sa manjim rizikom od brojnih hroničnih bolesti kao što su bolesti srca, dijabetes tipa 2, probavna stanja i gojaznost. Ovo se u velikoj meri pripisuje načinu na koji vlakna podržavaju vaše korisne crevne bakterije koje imaju značajan uticaj na vaše opšte zdravlje. Istraživanja pokazuju da većina ljudi, posebno u zapadnim zemljama, jede samo oko polovinu svojih minimalnih preporučenih vlakana ili oko 15 grama dnevno.
Pročitajte još: Evo šta će se dogoditi ukoliko mesec dana ne unosite čokoladu u organizam
Vlakna se prirodno nalaze u celoj biljnoj hrani, uključujući voće, povrće, žitarice, orašaste plodove, semenke i mahunarke. Više vlakana ima u hrani od celog zrna, kao što su testenina od celog zrna pšenice i hleb, nego u belim, rafiniranim verzijama ovih proizvoda. Pored toga, dobijate više vlakana jedući celo voće i povrće nego pijući sokove napravljene od njih. Opšte preporuke za unos vlakana su 25 grama dnevno za odrasle žene i 38 grama dnevno za odrasle muškarce. Kod starijih od 50 godina, ovo se menja na 21 gram i 30 grama dnevno.
4. Previše kofeina
Preporučeljivo je da na dnevnom nivou ne konzumirate više od 2 šolje kafe dnevno, ali većina ne poštuje ovo nepisano pravilo. Kofein ima različite efekte na telo koji su potencijalno štetni po zdravlje. Postojale su veze kofeina sa povećanim krvnim pritiskom i promenama srčanog ritma. Kofein takođe može da ugrozi zdravlje ometajući san ako se konzumira u roku od šest sati pre spavanja. Manjak sna otežava efikasno funkcionisanje tokom dana.
Bonus video:
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
