Irvin D. Jalom, čuveni psihijatar i pisac, ostaće upamćen ne samo po svom doprinosu egzistencijalnoj psihoterapiji, već i po duboko ličnim, iskrenim i često duhovitim uviđanjima o ljudskoj prirodi.
NJegove misli su dragocene naročito onima koji ulaze u zrelu dob — onima od 40 pa naviše, kada život više nije samo horizont nego i retrospektiva.
Jalom je jednom prilikom zapisao: „Kada sam napunio 40, napustio sam ideju da sam sposoban za sve. Shvatio sam jednu od osnovnih životnih istina: vreme se ne vraća, a moj život — ma koliko trajao — ide ka kraju.“
Iako je svest o prolaznosti života prisutna u nama od mladosti, tek u srednjim godinama ona dobija telo i glas. Nije to više apstraktna misao, već egzistencijalni doživljaj. Mladićke fantazije o izuzetnosti blede pred saznanjem da smo, ipak, samo jedan od mnogih koji korača istim putem — putem smrtnosti.
Jalom otvoreno govori o svom pokušaju da prevari vreme. Sa 40 godina bio je, kaže, zaljubljen u ženu od 24. Neuzvraćeno. Bio je slomljen. Ali kada je godina dana kasnije izašao iz tog emocionalnog sunovrata, shvatio je jednu važnu stvar: ta žena mu je bila nužna kao „štaka“ — nešto što će mu omogućiti da odloži suočavanje sa svojim godinama. Nije želeo da ima 40. Želeo je da se oseća kao da ima 24. „Potrebna mi je bila da bih verovao da sam još mlad, da sam privlačan, da nisam ušao u godine. Ta ljubav bila je moj način da pobegnem od starenja.“
Tu dolazimo do ključne teme koju Jalom ističe — uverenja
Svi mi kroz život skupljamo uverenja kao kamenčiće. Neka su korisna, neka nas uspravljaju, ali mnoga postaju teret. Problem nastaje kada se čovek zaglavi u uverenjima iz mladosti, pa u pedesetoj nastavi da živi kao da mu je sedamnaest. A život je već odavno tražio drugačiji odgovor, drugačiji tempo. Jalom nas podseća na jednu drevnu kinesku metaforu:
„Deblo drveta su vrednosti, a lišće uverenja. Lišće se menja.“
Vrednosti ostaju, ali uverenja moraju da se prilagođavaju. Ona koja ne rastu — umiru. I zato su godine oko 40. prelomne. Tada čovek počinje da se pita: Ko sam sada? Šta od onoga u šta verujem još služi mom životu, a šta me vuče nazad?
„U tim godinama još želite da budete izuzetni. Ali upravo ta potreba da budete nešto više od ostalih, može vas sprečiti da budete u miru sa sobom. Četrdesete su vreme kad treba da preispitate svoja uverenja. Ona koja izgradite tada — vodiće vas narednih 15 godina.“
Irvin Jalom danas ima 93 godine. NJegov život je dokaz da je moguće stariti sa dostojanstvom, sa hrabrošću, ali i s dozom humora. NJegove reči ostaju kao putokaz: starenje nije poraz, već prilika da prestanemo da se krijemo iza uverenja koja nas više ne služe — i da, možda prvi put, zaista budemo slobodni.
BONUS VIDEO
