Mnogi Rusi veruju da na ovaj datum biljke dobijaju posebnu isceliteljsku i magičnu moć i proriču budućnost.
Noć uoči Ivanjdana je vreme kada biljke dobijaju posebnu isceliteljsku i magičnu moć - bar tako misle mnogi Rusi. Kao i u stara vremena, u selima ove noći skoro niko ne spava: deca priređuju komšijama sitne nestašluke, mlade devojke pletu vence za gatanje, dok travari skupljaju lekovite biljke i traže po šumama cvet paprati koji, kako se veruje, pokazuje skriveno blago.
Pročitajte još: Breza, lipa, hrast... Mihail otkriva: DRVO može da vam pomogne u LEČENJU, važno je samo da ZAGRLITE PRAVO!
Dan Solncevorota
Ivan Kupala - tako zovu Rusi svoj omiljeni letnji praznik koji je spojio paganske i pravoslavne tradicije. U prehrišćansko vreme on se slavio na dan letnjeg solsticija, odnosno Solncevorota, i obeležavao je najkraću noć i najdužiji dan u godini (21. juna).
Treba se okupati!
Kasnije Kupala se malo premestio u kalendaru i počeo da se slavi na dan Svetog Jovana Krstitelja (7. jula) zato što su oba praznika povezana sa vodom. Noću uoči Ivana Kupale ljudi su se masovno kupali u rekama da bi voda odnela bolesti i nesreću.
Bude se zli duhovi
Verovalo se da se ove noći bude zli duhovi, zato u svakom domu ukućani nisu spavali već su sprovodili magične obrede. Deca su u međuvremenu smišljala razne nestašluke: puštali su stoku iz susedne štale, da ne bi komšija slučajno zaspao postavši plen đavola.
Devojke su od ivanjskog cveća plele vence pa ih bacale u reku. Ako venac plovi daleko - znači, devojka će imati dug život i srećnu sudbinu. Ako se potopi - očekuje je beda i nevolja.
Ako venac zaplovi daleko, devojka će biti srećna, a ako potone...
Noću se na ulicama svakog sela palila vatra. Mladi su skakali preko plamena da se očiste od bolesti ili uroka. Onu devojku koja nije uspela da preskoči preko vatre seljaci su smatrali vračarom i šibali su je koprivom.
Paganski običaji su ostali do dan danas.
Iako su u Srednjem veku pravoslavni sveštenici u Rusiji su pokušali da zabrane paganske rituale za Ivanjdan, seljaci su se uporno držali drevnih tradicija. Pravoslavna crkva se stolećima borila protiv narodne magije, ali stara tradicija je, ipak, preživela. Ona još uvek opstaje čak i u naše doba.
Danas berite sledeće biljke:
Mnogi ruski travari još uvek skupljaju bilje baš u noć uoči Ivanjdana. Veruje se da ivanjske trave poseduju neverovatnu lekovitu pa čak i magičnu moć.
Uberite pelin i koprivu
Posebno popularna je biljka Ivan-da-Marija, odnosno šumska urodica koja utiče na plodnost. Od nje su pravili čajeve za nerotkinje i dodavali je u seno za krave. Danas se Ivan-da-Marija koristi u lečenju srčanih oboljenja, hipertenzije, nevralgije, epilepsije i bolesti želudačno-crevnog trakta.
Kopriva štiti od vradžbina i leči mnoge bolesti.
Obavezno su sakupljali i pelin. Naši su preci verovali da čuva kuću od nesreće, a ljude - od bolesti. Savremeni lekari potvrđuju: pelin ubija parazite, poboljšava probavu i cirkulaciju, suzbija temperaturu, olakšava grčeve i primenjuje se kao protivootrovno sredstvo.
Pročitajte još: Bori se protiv STARENJA i POBEĐUJE KANCER: Astragal se smatra biljkom BESMRTNOSTI, ima je i kod nas
U nizu ivanjskih trava se takođe izdvaja i kopriva. Ovu biljku su ranije Rusi koristili kao zaštitu od zlih vradžbina. U naše doba koprivu se primenjuju isključivo kao lek. Fitoterapeuti preporučuju ovu travu kod gastritisa, čira na želucu, pankreatitisa, infekcije bubrega, bronhitisa, radikulitisa i drugih bolesti.
