Osim što hodanje šumom oslobađa od stresa, ono doprinosi smanjenju krvnog pritiska i usporava ubrzani rad srca usled hipertenzije.
Tradicija koja se u drevnom Japanu nazivala „Shinri-ioku“, odnosno takozvano kupanje u šumi i dalje je najdelotvorniji, prirodni metod za jačanje imuniteta. Naučno objašnjenje je biohemijske prirode, a jačanje prirodnog imuniteta kod ljudi doprinosi sprečavanju pojave raka i drugih hroničnih bolesti, potvrdili su naučnici iz Japana.
Pročitajte još: SERGEJ Morjakov tvrdi da je dovoljno POMIRISATI ovu biljku i PREHLADA NESTAJE
Naime, istraživači su ustanovili da boravak u šumi popravlja prirodni imunitet, koji je važan za sprečavanje raka kao i drugih hroničnih bolesti. Osim što hodanje šumom oslobađa od stresa, ono doprinosi smanjenju krvnog pritiska i usporava ubrzani rad srca usled hipertenzije.
Pročitajte još: Odaberite svoj lek: Postoji DEVET prirodnih načina koji rešavaju problem VENA i TEŠKIH nogu
Šumsko drveće i ostale biljke u vazduh ispuštaju fitoncide, antimikrobna organska jedinjenja koja su zaslužna za uništavanje gljivica, bakterija i plesni. Hodajući po dubokoj, nezagađenoj šumi udišemo te čestice, što doprinosi našem zdravlju, odnosno istraživači kažu da smo tada „uronjeni u imunološki sistem šume“.
Šetanje kroz šumu podstiče kreativnost i priziva pozitivne misli, što je vrlo važno za fizičko zdravlje.
Kada su znanstvenici testirali ljude pre i nakon dvosatne šetnje šumom, pronašli su kod svih, osim kod jedne osobe, 50% i više T-zrnaca. Imali su niži krvni pritisak, osećali su smirenost, kao i bistrinu u glavi.
Drveće u dubokoj šumi i biljke koje uz njih rastu emituju u okruženje antimikrobna korozivna organska jedinjenja biljnih derivata, koji se nazivaju fitoncidi.
Ova organska jedinjenja drveće prirodno emituje kako bi se istrebile gljive i bakterije iz njegovog okruženja. Razlog toga, kako tvrde naučnici, je činjenica da gljivice i bakterije nisu dobrodošli mikroorganizmi na korama i lišću drveća, a istovremeno mogu biti problem i za naš imunološku sistem.
Pročitajte još: ČUVENI lekar MOLOHOV se kune u KRALJA JESENI i CARA ZIME: Rusi leče 20 BOLESTI belim korenom!
- Šumska stabla su često stotinama, ako ne i hiljadama godina stara. Drveće i druge biljke, usavršile su zaštitu, odnosno jedinjenja koja mogu da ubiju sve štetne gljivice i bakterije – objašnjavaju japanski naučnici u svojoj studiji objavljenoj u časopisu za naučna istraživanja „European Journal of Applied Physiology“.
Dok čovek boravi u šumi, bilo da sedi ili hoda, njegov dah se sedinjuje sa ovim komponentama, koje ispušta drveće. Ove komponente i jedinjenja su toliko jaka, da se u organizmu zadržavaju i do dva meseca održavajući imuni sistem jakim i stabilnim.
Terapija u šumi pomaže u borbi protiv infekcija i raka.
- Recimo, kada hodamo šumom mi se kupamo u njenom prirodnom imunitetu. Uronjeni smo u “fitohemijski” imunološki sistem šume – objašnjava profesor King Li iz odeljenja za higijenu i javno zdravlje Nipon medicinske škole u Tokiju.
Pročitajte još: EKSKLUZIVNO: Drevni LEK monaha sa Svete Gore koji "DIŽE iz MRTVIH" (RECEPT)
U članku postoje preciznije informacije o efektima na specifične hormone, uključujući efekte noradrenalina i DHEA na stres i adiponektin. Naime, niži nivo adiponektina je povezan sa dijabetesom tipa 2 i gojaznošću.
Pročitajte još: SERGEJ Morjakov tvrdi da je dovoljno POMIRISATI ovu biljku i PREHLADA NESTAJE
Takođe, istraživanja su pokazala i da šuma dobro deluje na hormone u telu. Aromatični mirisi koje proizvodi drveće i druge biljke u šumi povezane su sa antiinflamatornim, anti-tumorskim i zaštitnim uticajima na mozak. Tako šetanje kroz šumu podstiče kreativnost i priziva pozitivne misli, što je vrlo važno za fizičko zdravlje.
Pročitajte još: LIDIJA Surina, ČUVENA travarka sa URALA, kaže: Ako želite DUBOKU STAROST pijte 6 MOĆNIH BILJAKA
LJudima boravak u prirodi nužno potreban dok život u velikim gradovima sa malo zelenila i puno betona svima dugoročno nanosi štetu. Nekad, dok su ljudi živeli u suživotu sa prirodom, ovoliko bolesti, psihičkih i fizičkih, nije bilo, tvrde japanski naučnici.
