Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave prenos moštiju svetog apostola Vartolomeja, dok je njegov glavni praznik, 24., odnosno prema julijanskom kalendaru 11. jula.
Sveti Vartolomej, koji je u našem narodu poznat i kao Vratoloma iliti Vrtoloma, najpre je s apostolom Filipom i sestrom devicom Marijamom, a neko vreme i sa svetim Jovanom Bogoslovom, propovedao jevanđelje prvo u Aziji, zatim u Indiji i, najzad, u Jermeniji, gde je i mučenički i skončao.
U Jerapolju ovi sveti apostoli molitvom su ubili veliku zmiju, koju su neznabošci u hramu držali i obožavali. U istom tom gradu molitvom su dali vid Stahiju, koji je četrdeset godina bio slep.
U velikom delu Srbije narod kaže da je danas „opasan praznik”, za koji se vezuju mnoga verovanja.
Tada se digao na njih narod, pa su Filipa i Vartolomeja razapeli na krst pritom Vartolomeja naopako. U tom trenutku dogodio se zemljotres, u kom su poginule zle sudije i mnogo naroda. Osetivši to kao kaznu božju, mnogi su pritrčali da skinu apostole s krstova, međutim, Filip je već bio izdahnuo dok je Vartolomej još bio u životu.
Posle toga Vartolomej je otišao u Indiju, gde je propovedao i preveo na indijski jezik Jevanđelje Matejevo. Zatim je prešao u Jermeniju, gde je izlečio carevu ćerku od ludila. Ali, zavidljivi carev brat Astijag uhvatio je božjeg apostola i razapeo ga na krst, pa mu je onda kožu odrao i posekao glavu u Albanopolju Jermenskom.
NJegovo telo hrišćani su časno sahranili u olovni sanduk, koji su, međutim, neznabošci uzeli i bacili u more. Voda je donela sanduk do ostrva Liparskih, gde ga episkop Agaton, po otkrovenju u snu, dočeka i sahrani u hramu. Kasnije su mošti ovog velikog apostola prenete u Benevent, pa u Rim.
Za ovaj praznik u narodu su vezana brojna verovanja.
Narod kaže da se deci brani da se penju po drveću, da ne bi slomila vrat, zabranjuje se kupanje u rekama a ženama da „bućkaju” mleko.
U Homolju se obustavlja svaki rad, dok se u nekim delovima zemlje veruje da, ako radite na Vratolomu, postoji opasnost od poplava, grada i oluje.
Sveti Vartolomej je svetac koji čuva useve i strogo pazi da neko ne ore. Veruje se da Vartolomej ne prašta nevernicima koji danas rade, zbog čega rizikuju da im svi usevi propadnu.
„Smlatiće te kao Vrtoloma prasku” je rečenica koja se danas čuje u selima u Pomoravlju. U ovom kraju niko danas ne bi trebalo da radi, da ga ne bi svetac „smlatio”, kaže narod.
U selima u Šumadiji veruju da svetac leči od padavice, pa bolesni idu u obližnji manastir, kako bi se pomolili, dok u topličkom kraju smatraju da Sveti Vratoloma i Sveti Sava danas sede na planini i čuvaju sve njive kako ne bi bilo neke štete.
Tek kada oni prilegnu i zadremaju, može doći do grada, ali to se retko dešava.
