Danas je unca ovog metala dostigla 2.030,72 dolara, najviše u istroriji!
Kažu da je cena zlata najbolji pokazatelj vremena u kome živimo. Ako je stabilna, pada, onda je većini naroda dobro, a ako raste onda samo nekolicina trlja ruke dok ostalima prete katasrofični scenariji. Bilo da je u pitanju, rat, glad, neka bolest...
Jutros je na svetskim berzama cena zlata dostigla istorijski rekord! Vrednost od 2.030,72 dolara za uncu, kažu ekonomisti je sasvim očekivana jer "zlato služi kao sigurna luka u nesigurnim tržišnim vremenima!" Cene zlata od početka godine skočile su 33 odsto.
Pogledaćemo kako je zlato određivalo ljudsku sudbinu kroz istporiju ali za početak da ne idemo toliko daleko našim "zlatnim vremeplovom". Zlato je 1970. godine koštalo svega 36,69 dolara za uncu. Bilo je to vreme prosperiteta, rokenrola, jeftine nafte... A onda su na Bliskom istoku stvari počele da se zakuvavaju. Prvi "naftni šok" zbog rata Arapa protiv Izraela i 1972. unca je već vredela 58,17 dolara.
Pročitajte još: Ovaj predmet se svima nalazi u KUĆI, izgovaramo ga POGREŠNO, evo kako je PRAVILNO
Sledeće godine 158,76! zarada na zlatu je iznosila više od 300 odsto! Pet godina kasnije cena je bila 307 dolara za uncu, a samo godinu dana kasnije, 1980, 614 dolara! Usledilo je otopljavanje međunarodnih odnosa, ugovori o razoružanju super-sila i već 1981. cena zlata je krenula u mirniju luku - 459,71 dolar za uncu. Iako je kod nas bilo mnogo bure, na svetskoj sceni je zlato pokazivalo da je "sve pod kontrolom" i u novi milenijum, 2000. ulazimo sa cenom od 279,91 dolar za uncu.
Očekivalo se da će novo, visoko tehnološko doba, koje je donelo, između ostalog eliminisalo glad u Kini (počeli su i da izvoze pirinač), rast ekonomije u svetu, donet blagodet čovečanstvu, ali je zlato slalo signale koje kao da nismo hteli da vidimo. Već 2005. dostiglo je cenu od 444,9 dolara za uncu. Naredne 604 dolara da bi 2010. bez ikakvog vidljivijeg razloga, bar ogromnoh većini stanovništa cena dostiga 1.226,66 dolara za uncu.
Pročitajte još: "Kom’ opanci, kom’ obojci": Znate li kako je nastala ova izreka i ŠTA ZNAČI?
Ekonomisti su tada rekli da velike sile, bogate države, kupuju zlato gde god stignu i da zato cena raste. Nisu nam objasnili zašto. Novi rekord zlato je dostiglo 2011. kada je prešlo prosečnu godišnju vrednost na berzama od 1.573 dolara za uncu. Kažu, Kina i Rusija su kupovale velike količine, nisu zaostajale ni SAD, Nemačka, Japan... Prošle godine je usledilo primijre. Zatišje pred buru i prosečna cena unce zlata na berzama je bila 1.393,34 dolara za uncu.
Rekosmo, danas je postignut istorijski rekord 2.030,72 dolara za uncu"!
Ako još niste došli do zaključka kakve veze ima cena zlata sa svime što nam se dešava vratićemo se na same početke koje istorija precizno beleži. Egipatski faraoni su sve računali u zlatu. Koliko je tada vredelo zavisilo je samo do njihove odluke jer su oni bili gospodari života i smrti. Ipak, prve relevatne podatke o vrednosti zlata ostavili su nam u amanet Rimljani. NJihovi imperatori su precizno određivali vrednost kovanica u zlatu. Cena je bila stabilna sve do 301 godine naše ere.
Pročitajte još: Jesu li PIRAMIDE zapravo drevne kule TESLA? Neverovatna veza između SRPSKOG NAUČNIKA i brojeva 3, 6 i 9 (VIDEO)
Do tada je "funta zlata" vredela 45 dinara, da bi do kraja godine ova količina zlata dostigla 50.000 dinara. Do 337. godine i svih 20 miliona! Inflacija kao u devedesetim godinama prošlog veka u jednoj balkanskoj zemlji!
Da li je zlato predvidelo kraj Rimskog carstva?
Usledio je mračni srednji vek koji je mnoge rimske vrednosti, poput puteva, kanalizacije, vodovoda, medicine gurnuo u zapećak ali je nastavio da poštuje "žuti metal".
Tako je u Engleskoj 1257. godine određeno da je cena za jednu uncu zlata 0,89 funti. Engleski kraljevi, a naročitio bankari, naučili su kako da uvećavaju vrednost zlata i svog bogatsva, najčešće doduše ratovima, pa je tako i cena zlata oscilirala. Kada su krenuli u velika prekomorska osvajanja zlato je vredelo 4,25 funti za uncu!
Do 1800. godine sve zemlje su imale ( i papirne) novčanice koje su izražavane kao "vrednost u zlatu" To je bio takozvani "zlatni standard" ili što bi mi rekli "zlatna podloga". Jednostavno, koliko je koja država imala zlata toliko je mogla da naštampa protivrednost u valuti.
Istorija "zlatnog standarda" u SAD počinje 1900. godine kada određuju da jedna unca zlata vredi 20,67 dolara! Sve do "Breton-Vudsovog sporazuma" 1944. Velika Britanija je računala uncu zlata 4,25 funti. A onda su svi u svetu počeli da usaglašavaju svoje valute prema dolaru jer je SAD u to doba posedovao 75 odsto svetskog zlata! A sve je počelo još 1928. kada je dolar prvi put precenjen pa je 1929. krenula "Velika depresija" u SAD.
Finansijski slom
Ruzvelt donosi zakon po kome privatna lica ne mogu da koriste zlatan novac pa ga svi masovno prodaju federalnim rezervama. Te godine u Nemačkoj Hitler dolazi na vlast... Sledeće Kongres donosi "Akt o zlatu" , kojeg potpisuje Ruzvelt i cena zlata je "fiksirana" na 35 dolara za uncu.
Za kratko vreme količina zlata u Fort Noksu se utrostručuje na ondašnjih 12 milijardi dolara. Zahuktava se industrija (ratna mašinerija uveliko radi) i ubrzo SAD ulaze u Drugi svetski rat iz koga izlaze kao najjača supersila na planeti ikada. Sa zlatnom podlogom!
Čovek koga istorija najviše pamti po "Votergejtu" Ričard Nikson, američki predsednik, je doneo mnogo veoma važnih odluka po ceo svet. Tako je 1971. dozvolio FED-u da više ne mora da otkupljuje svaki papirni dolar zlatom...
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
