Vernici Srpske pravoslavne crkve sutra obeležavaju praznik posvećen svecima Srđu i Vakh, u narodu čuven kao Srđevdan
Srđevdan je jedna od manjih slava koju na prostorima Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, delova Hrvatske slave vernici Srpske pravoslavne crkve. Slava se obeležava 20. oktobra, odnosno 7. oktobra po julijanskom kalendaru. Na ikonama se Sveti Sergije i Vakho predstavljaju ili u običnim odorama sa krstom i mitrom, znakom mučeništva, ili, što je ređi slučaj, u vojničkoj opremi sa palminim grančicama u rukama.
Pročitajte još: Znate li zašto poštovaoci Dostojevskog kupe karanfil i izađu na trećoj stanici, kod manastira Aleksandar Nevski?
Sudeći prema broju crkava Svetog Sergija i Vakha u primorju i zaleđu južnog Jadrana, Srđevdan je u srednjem veku bio rasprostranjen praznik, sa verovatno znatnim učešćem stanovništva u obeležavanju te krsne slave.
Sveti Toma, sneg već doma. Sveti Srđe, sneg sve grđe.
Nakon cvetanja ovog kulta u Siriji od 4. do 7. veka, prostor zapadnog Balkana predstavljao je region sa snažnim uporištem kulta Svetog Sergija i Vakha tokom većeg dela srednjeg veka.
Pročitajte još: LUČIĆ otkrio: NOVINARKA "TREĆEG OKA" doznala šta je zajednički CILJ Trampa i Putina
Srđevdan se smatra jednim od graničnih dana jna prelazu iz jeseni u zimu. I u meteorološkom smislu Srđevdan je bio važna odrednica. U vreme kad su zime duže trajale i kad je snežni pokrivač već u oktobru pokrivao zemlju, nastala je i narodna izreka - Sveti Toma, sneg već doma. Sveti Srđe, sneg sve grđe.
Pročitajte još: U Beogradu postoji knjiga od LJUDSKIH KOSTIJU i potpis poslednjeg PRAVOSLAVNOG CARA: Evo priče!
Zemljoradnici i ratari naročito paze da na Srđevdan ne izlaze sa volovima u polja, jer na taj dan ne valja orati. Veruje se da na taj dan i divlje zveri bivaju pitome i krotke.
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
