Ima ga svuda. Ovaj sendvič, napravljen od belog isečenog hleba i punjen slatkim ili slanim sastojcima, jedan je od najpopularnijih proizvoda u japanskim konbinijima, praktičnim i karakterističnim japanskim prodavnicama koje rade 24 sata dnevno
Međutim, iako sando sada nosi auru japanske originalnosti, njegova istorija je usko povezana sa zapadnim prisustvom, posebno portugalskim i holandskim, na japanskom tlu. U stvari, japanska reč za hleb, "pan" potiče od portugalske reči pao.
Pročitajte još: Ukus koji će vas RASPAMETITI! Recept za domaći sladoled od LAVANDE i ČAJA
Sandos, kako se u Japanu zovu sendviči, može se naći u delu japanske hrane poznatom kao jošoku kuhinja. Jošoku (bukvalno „zapadna hrana”) se pojavio tokom i nakon Meidži perioda na prelazu vekova, koji je označio kraj feudalnog društva i započeo eru vesternizacije u Japanu.
1850-ih, zapadni restorani su pripremali klasične sendviče i kafu za strance koji žive u Jokohami, Tokiju, Osaki i Kobeu. Decenijama kasnije, lokalno stanovništvo steklo je ukus za sendviče, o čemu svedoče prve bento kutije sendviča prodate 1899. na stanici Odavara u Kanagavi.
Pročitajte još: Pet tajnih vrata KOJA NE SMEJU BITI OTVORENA! Građevine koje kriju prokletstva i danas stoje (FOTO)
Danas se sendviči mogu naći širom zemlje, sa slanim ili slatkim filovima, koji su klasični i istinski japanski. Postoje različite vrste sandosa: slatki u kojima je sezonsko voće delikatno isečeno po dužini na vrh šlaga ili slano kao što je čuveni tamago sando ili sendvič sa salatom od jaja.
Bilo da su slatki ili slani, svi sandosi imaju jednu zajedničku stvar: njihovu urednu, savršeno geometrijsku prezentaciju, koja ih čini geometrijskim i ukusnim delima jestive umetnosti.
BONUS VIDEO:
