Ne postoji osoba koja se bar jednom nije zamislila nad činjenicom da je život prolazan i pritom nije osetila strah ili nelagodnost.
Kako prevazići strah ili paniku od prolaznosti života i godina? Kada se najčešće javlja i sa čime se najteže mirimo? Kada još nije kasno da uzmemo život u svoje ruke i pokušamo da realizujemo ono što smo propustili?
Psiholog Milica Miloradović Stanković kaže da je u osnovi svih strahova zapravo strah od smrti. Nema osobe koja se sa tim nije suočila.
- Što manje iskusite svoj život, to ćete se više plašiti protoka godina i vremena. S obzirom na to da imate samo jedan život, trudite se da ga živite smisleno i ispunjeno. Tako ćete najbolje odagnati strah od prolaznosti - kaže psiholog.
Pročitajte još: KOLIKO DUGO ĆETE ŽIVETI? Izmerite obim vašeg struka i saznajte
Šta nas prvo asocira na prolaznost života, da li nas na to najpre podseti fizički izgled?
Prve bore su prvi šok!
- Prve bore i sede u kosi, koža koja više nije zategnuta i kilogrami koji se lakše gomilaju, mogu biti prvi signali da godine prolaze. Spoznaja da nismo ostvarili neke društveno očekivane uloge u određeno vreme može da deluje kao lampica za uzbunu. Recimo, ako nismo zasnovali porodicu, rešili stambeno pitanje, izgradili karijeru, a naročito ako je većina vršnjaka u okruženju to ostvarila. Najčešće nas konkretni događaji, značajni i prelomni, podsećaju na protok vremena i intenziviraju strepnju. To mogu biti bolest, smrt bliske osobe, ali i vanredne i opasne okolnosti, kao što je virus korona - objašnjava psiholog.
Najviše uznemiruju propuštene prilike.
Dva događaja u kasnijim godinama koja mogu izazvati snažna preispitivanja su kada deca napuste "gnezdo" i penzija.
- Ono što nam najteže pada i najviše uznemiruje jesu propuštene prilike koje se ne vraćaju. Za neke stvari koje su nam važne nikad nije kasno, ali neke druge možemo ostvariti samo u određenom periodu života. Takođe, slabljenje, odnosno spoznaja o fizičkom i zdravstvenom "propadanju" je nešto sa čime se ljudi teško mire i (ne)svesno odbijaju da prihvataju - ističe Miloradović Stanković.
Pročitajte još: Da li možete da budete srećni 100 dana zaredom?
Da li u zrelim godinama treba imati velike planove?
Starenje nije isto što i sazrevanje.
- Starenje i sazrevanje ne idu uvek ruku pod ruku. Godine ne donose nužno i očekivanu zrelost. Mladost je bogata maštanjima koji nisu uvek utemeljenji u stvarnosti. Sa zrelošću, spuštamo se sa oblaka na zemlju i planovi postaju u skladu sa našim željama i kapacitetima. Teško možemo u životu da ostvarimo sve što poželimo. Dobro je fokusirati se na ono što imamo - objašnjava psiholog.
Nije lako shvatiti da nismo ostvarili svoje želje, da smo sputavali sebe.
Strah nije jednako intenzivan kod svakoga, manifestuje se od blokirajućeg i deprimirajućeg očaja, do pokretanja na promene i fokusiranja na ono što nam je suštinski važno. Nije lako shvatiti da nismo ostvarili svoje potencijale i želje, da smo sputavali sebe u tome, pronalazili izgovore, a da ne možemo izmeniti ono što je prošlo.
Pročitajte još: FENOMEN DUGE: Postoji 12 vrsta, a neke su u jednoj boji
- Svesno ili nesvesno, više puta tokom života pravimo preseke i preispitujemo sebe. Dobro je da se s vremena na vreme podvuče crta, da se osvrnemo i sagledamo sadašnju poziciju u odnosu na željenu. Češće procene učiniće da konačno svođenje računa ne donese velika iznenađenja. Pitanja koja povremeno možemo postavljati sebi su: Kakav život sam vodio do sada? Da li sam zadovoljan? Da li sam ispunio svoje želje i očekivanja? - zaključuje psiholog
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
