Danas je dan Svete Trojice. Praznik se smatra rođendanom Crkve Hristove. Jedan je od najznačajnijih hrišćanskih praznika, i proslavlja se tri dana, kao i Božić i Vaskrs.
Na Svete Trojice ispunilo se Hristovo obećanje učenicima da će primiti blagodet Duha Svetog i progovoriti mnogim jezicima koje do tada nisu znali. Time je završeno osnivanje Hristove crkve, a apostoli krenuli po svetu da šire Hristovo učenje.
Danas se ne penjite na drveće, jer rizikujete da uznemirite rusaljke.
Učenje o Svetoj Trojici
Pravoslavno učenje ο Svetoj Trojici nije samo dogmatski kanon ili oblast teologije, nego glavno i izričito učenje ο neizrecivoj i neshvatljivoj ljubavi Tri Ličnosti: Oca, Sina i Duha Svetog, koji su stvaralački uzrok, izvor, temelj i centar postojanja celog sveta.
Dogmat ο božanstvu Trojice definisan je na Drugom vaseljenskom saboru (Carigrad, 381) u prvom članu (Bog), od drugog do osmog člana (Sin), i u osmom (Duh Sveti) članu Simbola Vere.
Dakle, Sveta Trojica su jedan Bog, ali On ima tri lica: Bog-Otac, Bog-Sin i Bog-Duh Sveti, koja su među sobom potpuno ravnopravna po božanskim osobinama.
Pročitajte još: Danas su Letnje duhovske zadušnice, a na groblje OBAVEZNO ponesite jednu stvar
Običaji na dan Svete Trojice
- Običaj je da se na ovaj praznik u hramove i domove unosi osvećena zelena trava i cveće.
- Običaji vezani za Svetu Trojicu imaju veze sa paganskim vremenima i borbom protiv demona te se smatra da na Duhove ne treba spavati.
- Običaj je da se obilaze manastiri, što bi naročito trebalo da čine osobe koje traže oprost grehova ili lek za bolest.
- Za vreme ovog praznika, ne treba se penjati na drvo, jer tamo, prema starom verovanju, žive rusaljke (vile nastale od duša premiluh devojaka i utopljenih žena, koje nisu imale pogreb bez uobičajenih obreda). Onaj ko se popne na drvo, rizikuje da ga rusaljke zaposednu i ubace u kolo, koje će igrati do smrti.
Pročitajte još: Najviše vampira živelo je u Podunavlju, a problem je rešen KINDžALOM
Svete Trojice su krsna slava mesta i gradova
Slava su Kraljeva, Kruševca, Požarevca, beogradskih opština Čukarica, Obrenovac i Lazarevac, kao i Bežanije.
Kao slava, Dan policije i Dan MUP-a Srbije, obežava se u znak sećanja na 1862. godinu, kada je srpska žandarmerija, na ovaj praznik, odigrala presudnu ulogu u sukobima kod beogradske Čukur-česme, kao i u naredna dva dana, tokom turskog bombardovanja Beograda.
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
