Ime je dobio po badnjaku, koji taj dan unosimo u naše domove.
Pravoslavni vernici u Srbiji danas obeležavaju Badnji dan tradicionalnim unošenjem i paljenjem badnjaka, liturgijama u hramovima i porodičnim okupljanjem za posnom trpezom, pred najradosnihi hrišćanski praznik Božić - praznik kojim se proslavlja rođenje Isusa Hrista.
Pripreme za ovaj praznik počinju 40 dana pre 7. januara Božićnim postom koji predstavlja pročišćenje duha i tela, a ljudi se u Srbiji pozdravljaju rečima "Hristos se rodi", a otpozdravljaju sa "Vaistinu se rodi".
Na Badnji dan se unose Badnjak i slama u kuću, priprema posna večera, peče pečenica i ide u crkvu na bdenje. U praskozorje, pod udarcima sekire, jedan se mladi hrast oprašta sa suncem. Seče se sa tri udarca, tako da padne ka istoku.
Badnjak je simbol onog drveta, koje su, prema predanju, pastiri doneli Josifu i Mariji, da založe vatru i zagreju pećinu u kojoj je rođen Isus. NJegovo loženje je glavni deo ovog praznika, ali će badnjak od zore, do sumraka, ostati prislonjen uz kuću, i tek potom biti unet, uz posipanje žitom.
Badnjak se loži sa posebnim poštovanjem, i moli za zdravlje, sreću i mir!
Domaćice su već pripremile prazničnu trpezu, posnu, a bogatu, da bi i nova godina bila bogata i plodna. Badnjak gori do Božića, nagoveštavajući novu svetlost koju donosi vera u novorođenog Hrista.
Podovi se posipaju slamom, baš kao u Vitlejemskoj pećini, deca pijuču, da bi se živina množila i umolilo blagostanje.
U ovim običajima leži pronalaženje smisla praznika Hristovog rođenja. Nije sve u trpezi i jelu, jer se sve to može spremiti bilo koji dan. Bitno je da se ovaj praznik provede u svom domaćinstvu u krugu porodice, sa radošću i ljubavlju. I dok se u domovima pali sveća, kao simbol Isusove svetlosti koju je doneo svetu, ove su večeri sokaci i ulice pusti.
Ne ide se u goste, niti se išta uzima od drugih. Praznuje se u porodici, a svi običaji upućuju na ljubav, praštanje i težnju da se sve zavade prekinu. Već u ponedeljak, pozdravljajući Božić, upravo ćemo to reći jedni drugima:
Razbijanje ljuske oraha
Svaki ukućanin treba da razbije ljusku jednog oraha, a plod unutra će mu otkriti kakva ga budućnost čeka sve do sledećeg Božića. Ako je jezgro oraha zdravo i jedro, biće dobra godina onome ko ga je polomio, ako ne, veruje se da te cele godine neće imati sreće i da će ga skoliti neka bolest.
Orahe bi trebalo baciti i u ćoškove prostorije dok traje Badnja večera, jer u nekim mestima važe za "mamac" za lošu energiju i zle sile, i tako štite porodicu od svega lošeg na ovaj dan.
Badnja večera
Slama koja se unosi u kuću, obedovanje na podu i raznošenje oraha po kući su deo kulta mrtvih. Tri dana se sa trpeze ne prikuplja nego samo donosi, pa se čak i ne čisti po kući.
Bdenje
Tokom noći se pazilo kad će badnjak da pregori. Nekada su svi ukućani ostajali budni dok badnjak ne pregori, a kasnije je samo jedan muškarac ostajao da bdi.
Prema običaju, onaj ko se tokom godine sa nekim zavadio, na Badnji dan sa njim treba da se pomiri.
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
