Nekada se verovalo da većina ljudi sanja uglavnom crno-belo, a smatralo se da je sanjanje u boji povezano sa psihološkim problemima. Nauka je od tada razbila te mitove.
Iako nije neuobičajeno da sanjamo crno-bele snove, mnogi ljudi većinu vremena sanjaju u boji. Studija iz 2017. godine pokazala je da su učesnici prijavili boju u skoro 50 procenata svojih snova, dok su crno-beli snovi prijavljeni samo u 10 odsto slučajeva. Za 40 posto snova ispitanici nisu mogli da se sete da li je bilo boja.
Na snevanje u sivom spektru ili boji delimično utiče starost i vreme u kome je neko odrastao. Sve negde do pedesetih godina, kako pokazuju istraživanja, velika većina ispitanika je rekla da su samo povremeno, retko ili nikada sanjali u boji, što se u to vreme u naučnoj zajednici nazivalo technicolor snovima. Izgleda da se to promenilo pojavom televizora u boji.
Istraživanje iz 2008. pokazalo je da su ljudi stariji od 55 godina – koji su možda odrasli bez televizora u boji – prijavljivali da sanjaju u boji samo u oko 34 odsto slučajeva, dok su oni mlađi od 25 godina rekli da to čine oko 68 posto vremena. I starija i mlađa starosna grupa prijavile su slične rezultate kada je reč o zaboravljanja da li je bilo boja u njihovim snovima.
Nemogućnost da se setimo da li su nam snovi bili u boji može ukazivati na to da naši umovi daju prioritet drugim aspektima naših snova. „Možda je to pitanje pažnje i pamćenja“, napominje psiholog dr Dirdre Baret, predavač na Harvardskoj medicinskoj školi koja se bavi proučavanjem snova i hipnoze, autorka knjige The Committee of Sleep.
Na primer, napominje Baretova, posle večere u restoranu verovatno se ne sećamo koje boje je bila košulja konobara. To ne znači da je bila bela, ali prosto nismo primetili i zapamtili. U tom pogledu smatra se da su svet snevanja i budnosti slični, dodaje Baretova.
To će verovatno biti još uočljivije kako starimo. Istraživači su 2011. objavili nalaze iz dve ankete, sprovedene u razmaku od 16 godina, pokazujući da je oko 80 procenata učesnika mlađih od 30 godina prijavilo boju u svojim snovima, ali je ona pala na oko 20 procenata do 60. godine.
Generalno, prisećanje sadržaja snova, uključujući nivo detalja, opada sa godinama, kaže dr Beret.
Šta još treba da znamo
U snovima najčešće pamtimo crnu, belu i crvenu boju koja asocira na ljubav, krv, meso, vatru, navodi Keli Balkli, koja se bavi istraživanjem snova i osnivač je baze podataka o spavanju i snovima u koju je već uneto 40.000 snova.
Baretova napominje da ima pojedinaca koji prijavljuju da u snovima vide nerealne boje – na primer ljude da plavim rukama – ili boje koje ne postoje u realnosti.
Boje često imaju značaj za sanjara jer skreću pažnju na određeni predmet u snu. Takođe, nekim ljudima su boje značajnije nego za druge.
„Snovi su veoma subjektivni i često odražavaju život sanjara i njihove svakodnevne interakcije. Na primer, ako neko radi kao slikar, boje u snovima mogu imati veće značenje u odnosu na nekoga ko je pomalo ravnodušan prema bojama uopšte“, napominje neurolog dr Eti Ben-Simon, naučnica u Centru za nauku o ljudskom spavanju na Univerzitetu Berkli u Kaliforniji.
(RTS)
BONUS VIDEO
