Oglas
· · Komentari: 0
NEVEROVATNO

Izuzetan podvig o kom se priča: Kada su otvorili KUTIJU koja je stigla poštom izašao je čovek koji je počeo da peva!

Henri Braun je odlučio da pobegne od robovlasnika i o tom podvigu je pričao ceo svet!

1619691546_robii.png
Foto: Piksabej
Oglas

Država koja je trenutno sinonim za demokratiju, Sjedinjene Američke Države, ukinula je ropstvo tek 1. januara 1863, kada je Abraham Linkoln sve robove proglasio slobodnim.

Pročitajte još: Prošlo je više od pola veka, a ni traga ni glasa od njih: Troje mališana su jednog jutra otišli na plažu i više se nikada nisu vratili (VIDEO)

Oslobođeni tek 1967.
Pravim danom oslobođenja Afroamerikanci smatraju 19. jun 1865, kada je vojska severnih država ušla u Teksas i konačno sprovela zakon. Ali, međurasni brakovi bili su zabranjeni u 16 američkih država sve do 12. juna 1967. Rasna segregacija u školama zvanično je ukinuta 17. maja 1954.

Da bi postali punopravna ljudska bića i prestali da budu vlasništvo svojih gospodara, uz težak rad, najčešće na plantažama, robovi su se dovijali na različite načine, a možda je nakreativniji onaj koji je odabrao Henri Braun.

Kao tinejdžer Henri je radio na plantaži. Decu su mu prodali.

Henri je rođen u ropstvu na plantaži u Virdžiniji. Kao petnaestogodišnjak, poslat je u Ričmond, na rad u fabrici duvana. Imao je, bar, jednog brata i jednu sestru, jer ih pominje u autobiografiji "Priča o životu Henrija Boksa Brauna". Našao je ženu, takođe robinju Nensi, ali njihov brak nije zvanično priznat. Imali su troje dece, koja su, po tadašnjem zakonu, takođe bila robovi.

Pročitajte još: Najveća komunistička TAJNA: Ko je ubio 4.000 Srba i 12 Nemaca i zašto je Mustafa Golubić viđen u Smederevu?

Inače, Nensi je pripadala drugom robovlasniku i, iako je Braun njenom "gospodaru" redovno plaćao da mu ne prodaje porodicu, čovek je izdao Henrija, prodavši trudnu Nensi zajedno sa troje dece drugom robovlasniku, na plantažu u Severnoj Karolini.

Kada je vlasnik prodao njegovu ženu pobegao je
Cena slobode 86 dolara
Semjuel je voleo da se kocka i pristao da za 86 dolara (danas skoro 3.000 dolara) od ukupno 166 dolara (koliko je Braun imao) pomogne u bekstvu.

Nekoliko meseci kasnije, Braun je rešio da pobegne kako zna i ume. Bio je religiozan i pripadao je Prvoj afričkoj baptističkoj crkvi, pa je tvrdio da mu je vera u Boga dala nadahnuće i hrabrost da smisli kreativni plan bekstva. Potražio je pomoć od prijatelja iz crkvenog hora, Džejmsa Cezara Entonija Smita, slobodnog crnca koji je, poznavao  Semjuela Aleksandra Smita, belog simpatizera abolicionističkog pokreta.

Pročitajte još: NAJDUŽA NOĆ u istoriji čovečanstva dogodila se 536. godine i trajala je 18 meseci. Šta se tačno desilo?

Plan je bio da Henrija pošalju poštom iz Ričmonda u Filadelfiju (Pensilvanija).

Foto: Piksabej

Da bi se izvukao sa posla na dan bekstva, Braun je opekao ruku do kosti sumpornom kiselinom. Semjuel je 23. marta 1849. godine "isporučio" Henrija kompanijom "Adams Ekspres".

Dimenzija kutije
Kutija u kojoj je otpremljen bila je 0,91x0,81x0,61 metar, obložena grubom tkaninom, na njoj je bila isečena rupa za vazduh i krupnim slovima je pisalo: "Ova strana nagore".

Pročitajte još: Princ Filip je dobijao SVE TAJNE izveštaje o posetama NLO, a zanimao ga je jedan INCIDENT

Braun je putovao raznim vagonima, železničkim prugama, parobrodom, trajektom i na kraju, dostavnim vagonom do Filadelfijskog društva za borbu protiv ropstva. Tokom sedmodnevnog putovanja, iako je bilo napisano i da treba pažljivo rukovati, kutija je u nekoliko navrata okrenuta naopako.

Mislio je da že mu oči iskorčiti iz glave!

Henri je napisao da je "bio rešen da pobedi ili umre", jer se osećao kao da će mu oči iskočiti iz duplji, a vene na slepoočnicma su se strašno raširile od pritiska krvi. Na sreću, dvojica muškaraca su, traživši mesto za sedenje, okrenula sanduk na pravu stranu.

Paket su dočekali Vilijam Stil, Džejms Miler Mekim, profesor C.D. Klivlend i Luiz Tompson. Kada su otvorili sanduk, Braun je prvo izgovorio: "Kako ste, gospodo?", a onda je otpevao jedan psalm kojim se zahvalio Bogu za spasenje. Sve u svemu, od tog trenutka je Henri dobio nadimak Boks (kutija, paket).

Pročitajte još: Kako je nastala bolest BOGATIH DAMA? Prva dama SAD imala je modne hirove zbog koji su mislili da je LUDA!

Braunovo bekstvo je naglasilo snagu poštanskog sistema koji je koristio razne načine prevoza za povezivanje Istočne obale. A privatna poštanska služba "Adams Ekspres" imala je još jedan argument u korist tvrdnji o poverljivosti i efikasnosti. Favorizovale su je upravo abolicionističke organizacije, jer je obećavala da nikada neće zagledati u pakete koje prenosi.

Pošta je bekstvo koristila kao reklamu!

Semjuel Smit je na isti način pokušao da već 8. maja 1849. oslobodi i druge robove iz Ričmonda, ali - već se pročulo za sistem. Smit je uhapšen, i u novembru te godine osuđen je na šest i po godina zatvora. I Džejms Cezar Entoni Smit uhapšen je 25. septembra, zbog pokušaja nove pošiljke robova, ali je prošao bolje, jer se porota nije složila oko presude, pa je ubrzo pušten i pridružio se Braunu, koji se tada već nalazio u Bostonu.

Otišao u Englesku
Braun je bio zapaženi govornik protiv ropstva na severoistoku SAD, ali, pošto je 1850. usvojen Zakon o odbeglim robovima, po kojem bi mogli da ih isporuče nazad gospodaru čak i iz države gde je ropstvo ukinuto, otplovio je za Englesku oktobra 1850. godine.

Pročitajte još: Ruben Papian je 2013. predvideo KORONU, a sada tvrdi: U julu se novi talas Srba vraća kući, jer će ovde biti bolje nego tamo

U Engleksoj je postao i šoumen i glumio je u nekoliko drama, a počeo je da nastupa kao mađioničar, gde je demonstrirao i hiponozu, pod umetničkim imenom Profesor Boks Braun ili Afrički Princ.

Oženio se Engleskinjom i postao mađioničar.

Braun se ponovo oženio Engleskinjom Džejn Flojd, i osnovao novu porodicu, i sa njima se vratio u Ameriku 1875, gde su izvodili grupni mađioničarski šou. Deo programa je bio ulazak u originalnu kutiju u kojoj je poslat u slobodu. Umro je u Torontu 1897. godine.

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU

Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Pošalji komentar
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
Oglas