Poznata pevačica Goca Božinovska nekoliko puta je govorila o pokojnom suprugu Zoranu Šijanu, pa je objasnila da bi danas dopustila da je vara, samo da je među živima.
Goca je bez dlake na jeziku pričala na ovu temu, govoreći da se i danas nije navikla na to da ga nema.
- To je bila ljubav na prvi pogled. Upoznali smo se u Herceg Novom, ja sam otišla na letovanje, nikad nisam ni pomislila da ću se udati. To veče smo Zlata Petrović i ja izašle sa našim drugom Krušom, on je bio Zoranov drug, tu noć smo celu proveli zajedno.
- Sledeće jutro je on morao da se vrati za Beograd, imao je svadbu, ženio se neki njegov drug. Otišao je, nismo razmenili ni telefone, ni ništa. Posle četiri dana smo se mi vratili s mora, sletele na aerodrom, on čovek stoji i čeka nas. Čeka avion, a to je bio treći avion od ujutru. Kao slučajno, čeka nekoga... Posle mi je rekao da je već jedan avion sleteo, da je on čekao i da pošto nismo izašli iz tog aviona, on je sačekao i ovaj, popodnevni. On nas je pozvao na ručak, otišle smo Zlata, ja, moja mama i Jelena moja, bila je mala. Otišle smo sa njim na ručak, ovde u Surčin, u neki sportski centar, sad više to ne postoji. Odvezao me je do stana, da ostavim dete i mamu, ja sam se presvukla, otišla i kupila nešto što je trebalo da im ostavim i izašli smo - rekla je jednom prilikom Goca u emisiji.
"Deca pored mene nisu osetila gubitak"
Božinovska je takođe ispričala da je dala sve od sebe da deca ne osete nedostatak oca.
- Uvek bih izabrala njega. Jedino što bih promenila u svom životu je da on bude živ. Prihvatila bih deset žena da ima pored, da ih ja sve finansiram i izdržavam, samo da je živ. Sve u životu, sve bih dala, odrekla bih se svega, izašla iz kuće, otišla da spavam u kontejneru, da može on da oživi, ali to je nemoguće. Svima je nama tako zacrtano. Ja sam imala prilike posle njega i da se udam i da živim na visokoj nozi, da uživam, ali ja to nisam htela. Htela sam da budem uz svoju decu, nisam htela da mi neko decu gleda popreko. Hajde ljubav, čisto da imaš neki svoj život ispunjen, to je normalno da dozvoliš sebi, ali ni u kom slučaju da neki čovek dođe i da remeti mir mojoj deci, da oni plaču zbog njega. Oni često sada, kada su odrasli, kažu: „Kakav smo mi gubitak imali u detinjstvu, a mi nikad pored tebe to osetili nismo, nismo imali osećaj da nam nešto fali.
BONUS VIDEO:
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
