Film koji je uzdrmao duhove: Društvene MREŽE zarađuju na našim MISLIMA, evo i kako

Preko noći, dokumentarni film uzdrmao je duhove. NJegovi autori za sagovornike imaju važne aktere i kritičare silicijumske doline i društvenih mreža.

Pročitajte još: Decenijama su nas PRIPREMALI za KORONU, a ovaj MURAL je DOKAZ! (FOTO)

"Društvena dilema" reditelja Džefa Orlovskog polazi od činjenice da svi mi znamo ili osećamo da su društvene mreže u nekoj meri štetne, osećamo da stvaraju zavisnost sličnu onoj koju pokazuju narkomani, ali po tom pitanju ništa dalje ne preduzimamo.

Film se, dakle, bavi upravo nevidljivim uticajem tehnologije, prvenstveno platformi i društvenih mreža, na naše živote, u ekonomskom, psihološkom i političkom smislu, kao i našom nespremnošću da reagujemo.

Pročitaje još: Na UŽAS Mikija Mausa najveći sindikat u DIZNILENDU imaju MAČKE, da li znate koje još ŽIVOTINJE tamo RADE?

Što duže gledamo ovaj jednoipočasovni film, sve nam se više čini da je u pitanju još jedna "Blek miror" epizoda, a ne dokumentarac koji se bavi stvarnim stanjem stvari.

"Društvena dilema", pritom, donosi razgovore i ispovesti više kompetentnih aktera koji su u određenoj meri kreirali platforme poput "Fejsbuka", "Tvitera", "Instagrama", "Pinteresta" i zatim, kada su shvatili da je đavo odneo šalu, od svojih poslodavaca pobegli glavom bez obzira.

- Nikada u istoriji 50 dizajnera nije donosilo odluku koja će uticati na dve milijarde ljudi - kaže Tristan Haris.

Pročitajte još: SIMPSONOVI su ponovo uspeli: Predvideli IZBORNU KRAĐU, ali i nešto još STRAŠNIJE!

Film objašnjava da tvorci društvenih mreža u početku sigurno nisu imali loše namere i da je sve stvoreno sa pozitivnim ciljevima, ali i da se tada nije razmišljalo o kasnijim mogućnostima zloupotrebe.

Džastin Rozenstajn, autor "Fejbukovog" "lajka", kaže kako ga je stvorio da bi širio pozitivu, a ne da bi podstakao depresiju i mnogo gore dijagnoze, što je mnogima izazvao manjak lajkova u životu.

"Lajk" je treba da širi pozitivu, ali... Foto: Piksabej

Danas, međutim, na hiljade inženjera koriste psihologiju kako bi kroz ove platforme otkrili i iskoristili ljudske slabosti, pa se pravi začarani krug u kome je konačan rezultat zavisnost i manipulacija. Cilj je da se što više zaradi, a samim tim nema previše briga za posledice - problemi sa privatnošću i psihom korisnika postaju kolateralna šteta.

Pročitajte još: Tražite je na POGREŠNOM mestu! Veljko tvrdi da se ATLANTIDA nalazi na dnu DUNAVA, poseduje i DOKAZE

Naši lični podaci su zapravo valuta kojom razne platforme trguju, ali trebalo bi da se zapitamo koliko je naše vreme koje im dajemo skupo.Tehnologija je počela da izvlači najgore iz nas i to je zapravo najveća pretnja čovečanstvu.

Aplikacije koje koristimo dizajnirane su i u njihovo stvaranje su uložene  milijarde i angažovani su najpametniji ljudi da bi nas učinili zavisnim od sadržaja. Za razliku od narkomana, alkoholičara ili kockara - društvene mreže ne ispoljavaju direktno merljivu štetu.

Istražujući ovaj fenomen, Marko Rakar je zaključio kako je pravi cilj kompanija koje su stvorile društvene mreže zapravo "rudarenje" naše pažnje, pri čemu se koristi čitav niz različitih trikova kako bismo što više vremena dnevno potrošili na njihovim platformama.

Pročitajte još: RAZOTKRIVENO! Mit o 100. MAJMUNU objašnjava kako se ZNANJE širi PLANETOM

Džef Orlovski ukazuje i na kobne posledice prekomerne izloženosti društvenim mrežama na naše svakodnevne živote, ali i na njihov negativni učinak na ekonomiju i društvo. Dotiče se i njihovog uticaja na međuljudske odnose, stavljajući akcenat na porodicu i život mladih.

Društvene mreže danas uništavaju veze, brakove, a ponekad dovode i do raskola u porodici. Mobilni telefon nosimo u toalet, sa njim se budimo i odlazimo na spavanje, ne ispuštamo ga iz ruke ni dok jedemo.

Pročitaje još: Rešenje TAJNE STARE 130 GODINA! Odao ga DNEVNIK: DžEK TRBOSEK je bio H. H. Holms, inače rođak MEGAN MARKL

U međuvremenu je "Fejsbuk" objavio da se algoritam koji koriste ne razlikuje od algoritama kakve koriste "Uber", "Amazon" aplikacije za upoznavanje...

Ipak, da li je "algoritamski" mehanizam baš tako naivan?

Profesorka Šošana Zubof koristi termin "nadzorni kapitalizam" kako bi opisala mutirani oblik ekonomskog sistema koji iskorišćava ljudsko iskustvo sa ciljem da proizvede i iskoristi predviđanja onoga šta ćemo činiti, čitati, kupovati i verovati.

I, mada je većini taj nadzor jasan, očigledno nas za isti uopšte nije briga, što je posebno vidljivo u slučaju Edvarda Snoudena, koji je prognan iz domovine zbog razotkrivanja legitimno neoprostivih poteza američke vlade, a zabrinutost ljudi za privatnost nikada nije bila manja.

Pročitajte još: SVE SE ZNALO UNAPRED! Ako 1. januar padne u SREDU, biće GLADI, a ljudi će UMIRATI od ZARAZNE BOLESTI

Pitanje koje posle svega ostaje je - zašto dozvoljavamo da se ovo nastavlja? Uprkos pažnji i besu koji je navukao, ni film "Društvena dilema" neće suštinski ništa promeniti. Drugim rečima, i dalje ćemo biti robovi društvenih mreža i platformi i ljudi kojima se poprilično lako manipuliše.

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU