U ataru kopaoničkog sela Semeteš postoji omanje jezero čija je dubina nepoznata
Pod uticajem prirodnih sila, ali i nekih ne tako prijatnih događaja, nastaju brojne formacije na zemlji. Kasnije neke od njih postanu i svojevrsne atrakcije. Jedna od njih su i takozvana urvinska ili urniska jezera, koja nastaju uglavnom kao posledica razornih zemljotresa.
Nekada jezera tog tipa mogu nastati i kao posledica ljudskog faktora. Jednostavno, velika masa usled nekog od tih faktora klizi i pregradi rečni tok.
Iako postoje indicije da je jezero u ataru kopaoničkog sela Semeteš nastalo baš na taj način, pojedini stručnjaci smatraju da je ipak ledničkog porekla.
Bez obzira kako je nastalo, jezero prečnika oko 60 metara je svakako zanimljivo. Ne samo zato što se u blizini nalazi Nacionalni park Kopaonik, nego i zbog priča koje ga prate.
Jedna od njih je vezana za dubinu jezera. Naime, iznad Semeteškog jezera nalaze se dva izvora, iz kojih se i ono napaja. Otprilike na sredini jezera se ta dva izvora "sastavljaju" i tako nastaje svojevrsni prirodni levak. Ali kako je dubina, a i širina tih izvora prilično velika, to do sada nije precizno utvrđeno koja je dubina samog jezera.
Iako su postojali pokušaja merenja, zabeleženo je da su se ronioci spuštali na dubinu od 15 metara. I nisu se usuđivali da rone dublje, jer su bile prisutne jake struje.
Da ne zaboravimo, kupanje u ovom jezeru se smatra gotovo nemogućom misijom. Prosto zato što je temperatura vode početkom leta oko 10 stepeni, dok tokom avgusta može dostići i 20.
Posetioci ovog dela Kopaonika neretko sa oduševljenjem pominju i plutajuća ostrva na Semeteškom jezeru. Na njima postoji rastinje, koje je još atraktivnije za posmatranje kada duva jači vetar, pa se ostrva "otkače" i plutaju po ovom nevelikom jezeru.
Ukoliko se odlučite za posetu jezeru, dobro proučite sve staze koje do njega vode ili krenite u okviru organizovanih pešačkih tura.
