"Небо је граница и не постоји немогуће!" - ово су речи младог писца Метија Камберија, који је са само 19 година издао своју прву књигу, а пре 7 научио да чита и пише. Овај млади човек доказао је да је све могуће ако то истински желите.
Деветнаестогодишњак из Ниша, који је живот проводио на улици, у хранитељским породицама и у дому, увек је сањао велике снове! Данас је аутор једног од најчитанијих романа "Град бола" и младић који крупним корацима граби напред и никада не одустаје.
Свој живот преточио је у роман и прешао трновит пут од просјака до писца у успону.
Живот је причао, а он је писао своју причу.
Ексклузивно за Магазин Новости, Мети је говорио о животу, о тешком путу који је прешао, о својој књизи, срећи, али и страховима и плановима за будућност.
Како је изгледао твој живот до доласка у дом?
- Није то био неки живот! Био сам проблематичан, нисам знао шта је добро, а шта лоше. Био сам препуштен сам себи. То није личило на живот дечака од 12 година, нити се сећам тог периода, свеске, књиге... Радио сам ствари које раде одрасли што је јако лоше. Једноставно нисам био дете за пример.
Тренутак из тог периода који памтиш као најтежи?
- Мени је теже било док сам био мањи, док сам просио. Већ са 12 година није ми било тешко јер сам волео то да радим. Дружио сам се са неком екипом која није поштовала закон, а дете иде тамо где ће бити прихваћено. То ми је било у реду јер нисам знао за боље. Био сам изгубљен у том свету, али сам схватио да је то лоше.
Детету са 12 година место поред родитеља, оба родитеља, а не на улици.
- То су неки лоши тренуци када не знаш шта ћеш са својим животом. Тада са толико година нисам ништа могао да резонујем на прави начин. А ту сам се осећао сигурно.
Прочитајте још: Једнога дана је био екстремно богат, а већ следећег није имао ни за хлеб: 29 година од смрти Томе Здравковића (ФОТО/ВИДЕО)
Шта ти је давало наду у најтежим тренуцима, шта је била твоја звезда водиља?
- С обзиром на то да сам Стрелац у хороскопу, авантуриста сам, волео сам све да видим, да пробам, нисам имао наде, нисам ни претпоставио да ћу постати писац. У једном тренутку сам застао и схватио да је то илузија и да не треба једно дете тако да се понаша и да тако живи. Узео сам ствари у своје руке, а све се дешавало постепено. То је процес који траје. Човек не може преко ноћи да се промени, то је пут пун разних искушења.
Увек остане то нешто са улице, али се трудим да то искореним.
Да ли је пребрзо сазревање у твом случају предност или не?
- То је хлеб са две коре, зато што мене моја генерација не разуме. Зато се увек трудим да будем у старијем друштву и окружен паметним људима. То је и предност и мана. Нисам имао о чему да причам са њима, док су они читали неке друге књиге, ја сам читао Фројда и тиме сам дохватио грану која је за мене висока.
Фото: Приватна архива
Једна од најважнијих особа у Метијевом животу била је Емилија Ђуровић, жена која га је усмерила на прави пут и открила му један нови свет.
Како сте се упознали Емилија и ти и како се развијало ваше пријатељство?
- Овај део сам описао у роману, а занимљиво је управо то судбинско упознавање. Срела ме је као дечака испред кафане, излазила је, а ја сам просио. Тада сам имао 7 или 8 година. Питала ме је како се зовем, рекао сам Мети. Касније када сам отишао у дом 2012, 2013. она је била тамо. Ту је радила. На крају се испоставило да је она моја васпитачица. Била је то мало незгодна ситуација, а био сам несташан. Кључна ситуација била је када ми је бацила корпу пуну ствари са трећег спрата јер претходно нисам хтео да их средим, а онда сам их бацио у контејнер. Касније сам схватио да ми имамо доста заједничких тема и да можемо да разговарамо о свему, али то је било постепено и тај процес нашег упознавања је трајао.
Ја сам неко ко не трпи ауторитет, васпитачи нису били лоши, али ја се нисам слагао са њима. Увек сам имао свој став.
Прочитајте још: Овај човек прави ПЕЈЗАЖЕ користећи само ЉУДСКА ТЕЛА, а резултат изгледа ВЕЛИЧАНСТВЕНО (ФОТО)
Каква је Емилија као особа?
- Она је Бик у хороскопу. Јако је скромна и праведна, вредна и гине за људе које воли. Рационална је и никада не прихвата комрпомис. Мислим такође да је једна јако образована жена и добра мајка. Једном речју добар човек!
Да ли Емилију можеш назвати кључном особом у животу?
- Да није било ње умро бих од глади. Међусобно смо размењивали знања и искуства, много тога корисног научио сам од ње, а и она од мене. Да није било Емилије можда би се појавила нека друга особа у мом животу, али то не знам.
Наслов књиге је "Град бола". Како си се одлучио баш за њега, да ли је било још неких опција?
- Одувек сам слушао треп и реп музику, а Фокс ми је био узор кад сам био клинац. Његова песма "Град бола", била ми је инспирација, а када сам размишљао о називу сетио сам се те песме и повезао са градом у коме сам доживео највећи бол, а то је град у коме и живим. Тај град ми није пружио прилике и могућности, морао сам сам да се "чупам".
Књига је требало да се зове "Бела", по имену девојке која се спомиње у књизи.
Прочитајте још: СРБИ ће бити разочарани: Ово су НАЈПРИВЛАЧНИЈИ ЈЕЗИЦИ на свету
Који део романа би издвојио као најемотивнији?
- Моја књига је необична. Најтеже ми је било како да започнем. Дан пре матуре, 30. маја, изашао сам на терасу, запалио цигарету, била је ноћ и онда ми је синула идеја. "Црна ноћ баш као и боја моје коже", знао сам да ће та реченица бити упечатљива и да ће заинтересовати људе. Било ми је тешко да те почетне делове из живота опишем. То није било лако, имао сам осећај као да скидам парче коже са себе.
Нисам имао довољно храбрости да испричам баш све. Нисам хтео да у потпуности отварам своје ране.
- Највише сам уживао када сам описивао последње делове књиге у којима сам се дотакао ведријих тема. Током писања дешавало ми се да ми понестане речи и мислио сам да шта год да напишем да ћу умањити емоције које сам хтео да пренесем.
- Кроз писање сам изградио стил, пре ове књиге нисам писао ни песме, ни ништа, само сам себи рекао идем да пишем књигу и то је то.
Да ли постоји неки детаљ који се не налази у књизи, а који би могао да нам откријеш? Нешто што се не зна о теби?
- Имам сестру са којом сам просио, а она се не спомиње у књизи. Једноставно нисам могао да пишем о томе, мислио сам да би било превише, али то не значи да тих непознатих делова из мог живота неће бити у другој књизи. Доста тога има што нисам испричао.
Ова година је моја година!
- Рекао сам себи да морам брзински да напишем књигу и постанем писац, да бих могао да се извучем и нешто урадим са својим животом. Ја сам то визуализовао. У празно сам се поклањао и вежбао говор. Замишљао сам како држим говор пред 150 људи, а касније ми се то и остварило у Београду.
Прочитајте још: Ово је ЈЕДИНА СРПСКА РЕЧ у турском језику: Знате ли која је?
Да ли ће друга књига бити наставак прве?
- С обзиром да ја пишем оно што живим, да, то ће бити наставак. Постоји материјал за другу књигу и биће то прстенаста структура романа. Нову књигу планирам да почнем да пишем од Нове године и да је завршим у мају. Она ће бити таква да ће читаоци морати да прочитају први део, како би разумели други. Није лако спојити те две књиге, али мислим да ће име Амирага бити и у другом роману.
Да ли си у неком треутку помислио да није требало да објавиш књигу?
- Веровали или не, да! С обзиром на то да сам човек који пуно ризикује у животу, ризиковао сам. Ово сам желео превише, само сам на то мислио, нисам излазио, нисам банчио.
Моја жеља је била толико јака!
- И знао сам да ће ми се труд исплатити.
Фото: Приватна архива
- Ако то толико желиш, не постоји изговор да не дођеш до циља. Када ми је било најтеже, толико сам то желео, рекао сам сам себи хоћу да издам књигу и то се десило.
Где си писао књигу?
- Писао сам где сам стигао, код другарице, у дому, код мајке... Бог ми је дао такве ситуације, да кад на пример пишем о мајци да у том тренутку код мајке и будем. И да сву ту бол, јад видим и онда то пренесем на папир. Треба бити храбар за то! Почео сам на телефону, замислите. Никада нисам писао на папиру зато што ми то није занимљиво. Мозак ми брже ради од руке и увек грешим.
Волонтер сам Уједињиених нација, због чега ми је веома драго и због тога сам поносан на себе. То ме посебно испуњава, јер се стално упознајем и дружим са новим љдуима.
Прочитајте још: Имао је ТРИ имена, а оставио је значајан траг у српској књижевности: Знате ли ко је био АЛКИБИЈАД НУША?
Да ли је мајка поносна на успех који си постигао?
- Мајка је ваљда поносна. Мислим да она није свесна који успех сам постигао јер нема додира са књигама и не зна шта је у тој књизи. Не трудим се да јој објашњавам јер је то узалудно расипање енергије. Не могу да променим њене унутрашње аспекте ума, а ваљда је и то нека цена успеха. То да неки људи оду од вас, да вас мајка не разуме... Такав сам пут одабрао и мислим да све тако треба да буде.
Тренутак највеће среће?
- Не знам како то да опишем, да ли је то срећа уопште. То је тренутак када је на промоцију моје књиге дошло 150 људи, када ми се остварило све оно што сам замишљао. Мислим да је то био највећи успех за мене јер су ту били људи које волим. Сви они били су поносни на мене.
Доказао сам себи да је небо граница и да не постоји немогуће!
- Тада сам био истински срећан и био сам јако задовољан собом.
Прочитајте још: Ово ће вас ОЧАРАТИ! Креативност и уметничка дела створена на ЛИШЋУ (ФОТО/ВИДЕО)
Шта је теби још потребно да би био срећан?
- Материјалне ствари ме не занимају, књигу сам издао зато што сам хтео да се чује оно што пишем, а нисам ни сањао да ћу зарађивати и живети од тога. Јако ми је драго да сам у том пољу успео.
Мислим да је срећа имати некога кога волиш и да имаш тог неког ко те гура, ко те бодри и са ким можеш да разговараш о свему, да будеш отворен са њим, да имаш пријатеља!
- Срећа је стање духа, постоје људи који имају све што пожеле и љубав и новац, а да нису срећни јер су таквог каратера.
Фото: Приватна архива
- Оно што ми је потребно сада јесте мир и разумевање. Трудим се да будем искључен са друштвених мрежа и да се бавим собом.
- У једном тренутку ме понело, не слава, ја нисам славан. Можда ћу бити славан кад умрем, али та нека популарност, не можеш да будеш имун на све то, и на коментаре, позиве и на те сарадње. У свој тој брзини таквог живота, радио сам и хтео сам још више. А онда схватиш да си неке људе запоставио и онда се мало дозовеш памети. Схватиш да мораш да закочиш, али ја стварно имам лудачку енергију.
Нисам попио сву памет света и нисам прочитао брдо књига. Прочитао сам књиге које су мене промениле, а највише сам учио од људи.
Прочитајте још: Савет Дикенса за СРЕЋАН ЖИВОТ: Након страшне несреће написао је ПОРУКУ која и данас објашњава све
Који су планови за будућност, поред писања нове књиге?
- Видим себе у Кану за две, три године на црвеном тепиху. Желим да се сними филм по мом роману и већ сам у преговорима поводом тога.
- Што се тиче образовања планирам да следеће године упишем Филозофију или Светску књижевност.
- И видим себе као слободног уметника.
Свако од нас је уметник, јер је свако ремек-дело свог живота.
- Мислим да је моја књига тренутно једна од најчитанијих, а то говори о томе колико је то један озбиљан роман, који мења у друштву много тога.
Која је твоја порука младима?
- Порука младима је да верују у своје снове и да се боре за оно што воле и желе. Ако су поставили неки циљ и теже ка томе, а на дну су, да се не боје јер боље бити на дну правог пута него на врхунцу погрешног.
- Труд и вера побеђују све!
Наредна Метијева промоција књиге одржаће се у Нишу, 20. октобра са почетком у 18 часова у Официрском дому.
А његову књигу "Град бола" сви заинтересовани могу поручити на официјалном сајту: хттпс://метикамбери.цом/
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
