Tokom proteklih godina pod lupom su se našli Pikasovi stavovi prema njegovim ljubavnicama.
Analitičari umetnosti, poput Šenona Lija iz časopisa Artspejs, veruju da Pikasov odnos prema ženama treba primetiti u njegovom radu: „I sam Pikaso je primetio da se kompletno njegovo stvaralaštvo može kategorizovati u sedam različitih stilova, od kojih je svaki dokument njegovog odnosa sa sedam žena u njegovom životu.“
Pikaso je, kako piše Li, „skoro svakoj od tih žena, za koje je tvrdio da ih voli, život učinio izuzetno mizernim“.
Li se također poziva na delo Pikasove unuke Marine, koja je napisala knjigu o dedi, gde piše o odnosu prema ženama: „On ih je potčinio svojoj animalnoj seksualnosti, pripitomio ih, opčinio ih, progutao ih i zdrobio ih na svoja platna. Nakon što je mnogo noći proveo izvlačeći iz njih esenciju, kada bi ih posve uništio, on bi ih odbacio.“
Sam Pikaso je sebe na sopstvenim delima predstavljao kao lik mitskog Minotaura; čije muze su bile žrtve njegove bestijalne agresije.
„Iskreno, ovih dana, prilično je teško saosećati sa osobom koja crta mitološke verzije sebe kao 'zveri' koja doslovno napastvuje žene u bezbroj prilika“, piše Li u tekstu objavljenom u Artspejsu.
Fransoa Gijo, umetnica koja se zaljubila u Pikasa, smatra se izuzetkom. Ona je slavnom slikaru rodila dvoje dece, i smatra se jedinom ženom koja je napustila Pikasa.
U 81. godini, Pikaso se ponovo oženio sa Žaklinom Roke koja je bila čak 46 godina mlađa od njega. Živeli su zajedno sve do njegove smrti. Ubrzo nakon toga, ona je izvršila samoubistvo.
Pikasove poslednje godine
Poslednje godine njegovog života karakteriše furiozna umetnička aktivnost i ekspresija opsesije erotizmom. Godine 1966. na izložbi umetnikovih slika i skulptura u tom gradu predstavljeno je i delo „Par“, na kome su prikazani muškarac i žena u zagrljaju i to je njegovo najznačajnije delo koje se bavi temom ljubavi i seksualnosti.
Tri godine kasnije, Pikasova izložba u Parizu izazvala je skandal zbog erotizma na slikama i njihovog ogromnog formata.
Činilo se da se do 1972. umetnik priprema za smrt: tada je nastala serija portreta s njegovom glavom zamenjenom maskom, koja je ponekad poprimala i izgled lobanje i prekrštenih kostiju.
Pikaso je umro 8. aprila 1973. u Muženu blizu Kana.
BONUS VIDEO:
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
