Višegodišnja biljka koja se često uzgaja kao jednogodišnja i neizostavan deo cvetnog asortimana - jagorčevina - svojim prizemnim rozetama i cvetovima jarkih boja često skreće pažnju prolaznika
Pripada familiji Primulaceae, cveta od sredine februara meseca do kraja aprila i može da se gaji i kao biljka za enterijer. Sam rod obuhvata oko 300 vrsta rasprostranjenih u umerenom i hladnom pojasu, kao i u tropima.
Jagorčevina je biljka sa kratkim korenom. Listovi su većinom jajasti ili izduženog oblika koji postepeno ili naglo prelaze u lisnu dršku. Na naličju su često dlakavi, zelene ili bele boje. Cvetovi se nalaze na vrhu stabljike u obliku štitaste cvasti.
Photo:Pixabay
U prirodi raste na proplancima, u šumama, na livadama, ali zbog prekomernog i nepravilnog branja, danas je u znatnoj meri proređena i njenih prirodnih staništa je sve manje. U novije vreme, jagorčevina se veoma uspešno uzgaja kao hortikulturna biljka, sa više stotina varijeteta i hibrida koji uglavnom potiču iz Kine.
Ovog vesnika proleća najbolje je zasaditi ispod listopadnog drveća, gde će u toku cvetanja dobijati dovoljno svetlosti, a kasnije imati potrebnu vlagu i hladovinu
Ova biljka je nezahtevna i lako se gaji. Ukoliko je sadite u dvorištu, vrtu ili na balkonu, najpovoljnije mesto sadnje je ispod listopadnog drveća, gde će u toku cvetanja dobijati dovoljno svetlosti, a kasnije, kada pređe u period mirovanja, imaće dovoljno vlage i hladovine. Za gajenje u saksiji potrebna je posuda sa dobrom drenažom i veličine koja će biti prilagođena samoj rozeti biljke. Zemlja u kojoj je posađena jagorčevina treba da bude propusna i umereno vlažna, pa je neophodno voditi računa prilikom zalivanja da se listovi ne kvase previše, jer to ne prija biljci.
Photo:Pixabay
Preporuka je da se zalivanje obavlja potapanjem saksije u vodu, tako da lišće ostane suvo. Za bolje napredovanje u svom rastu i razvoju, jagorčevine zahtevaju prostorije sa jutarnjim suncem u kojima temperatura ne prelazi 18 stepeni. Da bi se novi cvetovi brže pojavili, potrebno je redovno uklanjati precvetale delove, a u periodu od oktobra do početka cvetanja poželjno je jagorčevinu prihranjivati tečnim mineralnim đubrivom za cvetnice, na svakih 15 do 20 dana.
Photo:Pixabay
Jagorčevina sadrži primin, supstancu koja može da izazove iritacije osetljive kože, pa ukoliko ste alergični, obavezno pri sadnji i presađivanju nosite rukavice.
Većina nas je, po preporuci lekara, u terapeutske svrhe koristila jagorčevinu i to najčešće u obliku sirupa za iskašljavanje, naročito kod upala gornjih disajnih puteva. Ova biljka ima brojna lekovita svojstva.
Sadrži minerale poput natrijuma, kalcijuma, saponizide, kao i vitamin C. Pored blagotvornog dejstva na disajne organe, jagorčevina ulazi u sastav biljnih mešavina koje mogu biti od koristi pri lečenju slabosti srca, nesanice, migrene, nervne uznemirenosti. U Engleskoj i Holandiji njeni listovi se koriste za salatu.
PRATITE NAS NA INSTAGRAMU i FEJSBUKU
