Pobrinite se da vaše dete bude spremno za školu
Polako se bliži 1. septembar kada će nova generacija predškolaca, njih negde oko 60.000, postati đaci prvaci! I dok se deca uglavnom raduju novim drugarima, roditelji su zabrinuti i uplašeni kako će se njihovi mališani snaći u novoj sredini, te da li su dobro pripremljeni i potkovani znanjem za prvi dan školske godine.
Nije tajna da poslednjih godina sve više mama i tata, posebno u većim gradovima, budućim prvacima preko leta angažuju čak i privatne profesore kako bi ih pripremili za polazak u školu! I to objašnjavaju rečima da "ne žele da im zadirkuju decu ako ne znaju dobro da čitaju, pišu ili sabiraju..."
Pred roditeljima budućih đaka prvaka, ali i prosvetnim radnicima, glavno je pitanje: šta to budući prvaci moraju da znaju pre polaska u školu? Kako ističu pedagozi i psiholozi, tu spada pet osnovnih stvari, a to nisu ni čitanje ni pisanje!
Zato krenimo redom.
1. Da zna da veže pertle
Budući đaci prvaci čini se znaju sve, ali u domenu modernih tehnologija i upravljanja pametnim računarima, tabletima i telefonima! Iako su pravi su hakeri, to ipak nije dovoljno da se budu samostalni.
Deca rođena 2016. godine često i dalje traže od roditelja da im pomognu pri vezivanju pertli, oblačenju i slično. Roditelji im, kako kažu stručnjaci, povlađuju. Kupuju ima patike na "čičak", vezuju pertle, oblače ih, ne dajući tako detetu šansu da to uradi samostalno.
Ranko Rajović, autor NTC sistema učenja, kaže da prvi koraci u osamostaljivanju dece počinju već u vrtiću. Tada dete mora da nauči samo se obuče, da se spremi za spavanje - jednostavno, da brine samo o sebi.
- To je nekad bilo potpuno normalno. Jer, roditelji su imali i po sedmoro ili osmoro dece. Ko će sve njih da oblači, kupa, sprema za spavanje? Oni su to morali da rade sami. Danas imamo jedno dete koje je, praktično, kao neki kućni ljubimac. Spremimo, obučemo najlepše košulje, pantalone, zatežemo da sve bude idealno i idemo u vrtić. I dete to vidi. To tako ne treba. Date im stvari i kažete “Evo ti ovde, spremi se.” Od najranijih dana vrtića - kaže Rajović.
2. Da se samo presvlači
Od rođenja deteta, roditelji i staratelji su ti koji vode glavnu reč kada je u pitanju presvlačenje deteta. S razlogom, jer dete u tom dobu ne može ništa samostalno. Ali već sa nekoliko godina samostalno može da učestvuje u tom veoma bitnom procesu oblačenja, odnosno presvlačenja.
Učenje samostalnog presvlačenja je važan korak za dete koji bi trebalo uveliko da bude savladan do polaska u osnovnu školu. To je bitan korak ka njihovoj nezavisnosti.
- Dešava se da roditelji taman da krenu, a dete se seti da hoće druge čarape. Ili se pokvasio, pa mu je vlažna majica, i mora da se presvuče. Zato se uveče sprema šta će dete da obuče, da obuje, da ponese. Nema tu sad ujutru šta ćeš, pa on onda neće ništa. Neka dete i bira, ali uveče, ne ujutru - ispričao je Ranko Rajović.
Saveti stručnjaka roditeljima su da počnu da daju deci da postepeno biraju šta će obući sa jednostavnim komadima odeće i postepeno povećavajte složenost kako bi se dete osećalo samopouzdano.
3. Da samo ide u toalet
Kao i kod učenja vezanja pertli, deca bi morala da do sedme godine života najkasnije znaju kako da samostalno odu do toaleta. Prioriteti roditelja, koliko god nekada bili dobronamerni, vrlo često, što zbog straha, što zbog roditeljskih ambicija, mogu da uspore dete u razvoju.
Tako učiteljima i učiteljicama u osnovne škole dolaze deca koja ne znaju kako da koriste toalet. A haos nastaje kada učitelji sa desetinama prvaka odu na ekskurziju, pa prosvetni radnici moraju decu da uče kako da koriste toalet papir.
- Dođe nam dete u školu, a ne zna za higijenu posle upotrebe toaleta, i zato pitam šta je roditelj radio sa tim detetom? Nisu deca razmažena, nego je roditelju teško da mu pokaže, a detetu se mora sto i više puta nekada nešto objasniti da bi steklo veštinu – kaže Mirjana Stevanović, direktorka OŠ “Matko Vuković” u Subotici.
Ističe da su učenje čitanja i pisanja proces koji se odigrava tokom čitavog prvog razreda, ali da bi deca već trebalo da ponesu zavidno životno znanje iz kuće.
- Detetovo i slobodno vreme roditelja ne smeju da preuzmu lajf-koučevi, sportski ili obrazovni radnici. Ima slučajeva da dete ne zna srpski jezik, a upisuju ga na engleski, ili ne zna da veže pertle, a teraju ga da svira klavir - kaže ona.
4. Da samo pakuje knjige
Školski ranac pun đačkih knjiga i svezaka, na detetu je samo da uzme ranac i ode u školu. Problem je kada se u tu istu školu dođe, a dete ne zna ni šta ima od časova i da su spakovane pogrešne sveske.
Zašto je to tako? Pre svega, zato što su mame i tate ti koji svake večeri svojoj deci sve više spremaju knjige za školu, a ne dete koje u školu ide.
Samostalno pakovanje knjiga za školu ima nekoliko koristi za dete. Osim što deca u školu neće doći nespremna za nastavu, naučiće i raspored časova za celu nedelju. Potom, ova aktivnost đake prvake uči da budu odgovorni, razvija im preko potrebne organizacione veštine, a samim tim i samopouzdanje.
5. Da zna šta ima za domaći
I roditelji takođe koriste pametne telefone, samo što to često rade nauštrb rođene dece. Tako su sve češće situacije da se dete vrati iz škole, a na pitanje “šta imaš za domaći zadatak” odgovaraju da ne znaju, ili se ne sećaju!
Tada kreće roditeljska akcija, pozivi i poruke u vajber grupama sa ostalim roditeljima dece iz razreda, a neretko se pozivaju i učitelji ili učiteljice kako bi roditeljima rekli šta je to zadano deci kao domaći zadatak.
Svi stručnjaci, pedagozi, dečji terapeuti i psiholozi su saglasni da se na ovaj način deci odmaže da pravilno odraste u funkcionalnu osobu. Pamćenje domaćeg zadatka deci pomaže pri razvijanju veštine samostalnog učenja, jača odgovornost prema svojim školskim obavezama, da budu posvećena, izgrade disciplinu i stvore rutinu kako bi postigli uspeh u školovanju. Bitnu ulogu u stvaranju ove odgovorne navike imaju roditelji, i oni bi trebalo da nauče dete kako da ne zaborave šta im je domaći.
BONUS VIDEO:
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
