Stručnjak u oblasti razvoja dece, dr Ranko Rajović, nedavno je podelio važno saznanje sa roditeljima na seminaru NTC sistema u Sloveniji, govoreći o tome kako deci treba pomoći da razvijaju empatiju, timsku igru i emocionalnu otpornost. Kao primer za to, Rajović je istakao Nikolu Jokića, jednog od najboljih košarkaša današnjice.
„Moraju da pomažu jedni drugima da igraju jedni za druge. Najbolji primer za to je Nikola Jokić. Pratite li ga? On nikad ne ističe sebe, a najbolji je igrač na svetu“, rekao je Rajović, objašnjavajući kako su Jokićeve vrednosti ključne za vaspitanje dece.
„Ako gledate ko ima najviše tripl-dablova, to je Vesbruk. Iako je statistički uspešan, nije osvojio ništa značajno, jer je sebičan igrač. Nikad neće ostati upisan nigde", dodao je Rajović, ističući da je Nikola Jokić pravi timski igrač, što je vrednost koju treba preneti na decu, jer sport aktivira empatiju i sprema ih za život. Prema njegovim rečima, čak i gubici na utakmicama, poput pada na drugo ili treće mesto, predstavljaju dragoceno iskustvo za decu koje ih priprema za životnu stvarnost.
"Vi njih spremate za život. Možda će neko biti sutra vrhunski sportista, neka bude. Ali je bolje da prođu kroz taj sistem, ja kažem, da dete izgubi na utakmici, da bude tužno, da pobedi, da osvoju neku medalju, drugo mesto, treće mesto, pa da opet izgubi, da sve te emocije prođu u grupi. Pa njega sport sprema za život", zaključio je.
Rajović neretko upozorava roditelje koliko je sport bitan i ključna stavka za razvoj dece. On naglašava da deca moraju da se kreću kako bi se zdravo razvijala i kako bi stimulisali mozak na najbolji mogući način.
Lopta – najbolja igračka za razvoj detet
„Deca koja nisu stimulisana da se bave fizičkom aktivnošću, često imaju problema sa osnovnim motoričkim veštinama. Aktivnosti sa loptom poboljšavaju sposobnost prostorne orijentacije, koordinacije i vizuelno-motoričke koordinacije“, zaključio je Rajović. Lopta, prema njegovim rečima, ima širok spektar koristi za razvoj deteta. Od smanjenja poteškoća u vizuelno-motoričkoj koordinaciji, preko razvijanja sposobnosti za praćenje i poštovanje instrukcija, do jačanja pažnje i koncentracije. Takođe, Rajović podseća da danas deca sve više vremena provode pred ekranima, što negativno utiče na razvoj njihovih fizičkih i mentalnih sposobnosti. Lopta, kao jednostavno, ali izuzetno efikasno sredstvo, pomaže u prevenciji poremećaja poput dispraksije, disgrafije i disleksije. Om poziva roditelje da ne zanemaruju moć fizičke aktivnosti i igre sa loptom u procesu odrastanja, jer to direktno utiče na mentalni i emocionalni razvoj deteta, kao i na njegovu sposobnost da se nosi sa izazovima života. Zato, na kraju krajeva, poneki timski sport je odličan način da klinci razviju motoriku, ali i osećaj za druge.
„Deca koja nisu stimulisana da se bave fizičkom aktivnošću, često imaju problema sa osnovnim motoričkim veštinama. Aktivnosti sa loptom poboljšavaju sposobnost prostorne orijentacije, koordinacije i vizuelno-motoričke koordinacije“, zaključio je Rajović. Lopta, prema njegovim rečima, ima širok spektar koristi za razvoj deteta. Od smanjenja poteškoća u vizuelno-motoričkoj koordinaciji, preko razvijanja sposobnosti za praćenje i poštovanje instrukcija, do jačanja pažnje i koncentracije. Takođe, Rajović podseća da danas deca sve više vremena provode pred ekranima, što negativno utiče na razvoj njihovih fizičkih i mentalnih sposobnosti. Lopta, kao jednostavno, ali izuzetno efikasno sredstvo, pomaže u prevenciji poremećaja poput dispraksije, disgrafije i disleksije. Om poziva roditelje da ne zanemaruju moć fizičke aktivnosti i igre sa loptom u procesu odrastanja, jer to direktno utiče na mentalni i emocionalni razvoj deteta, kao i na njegovu sposobnost da se nosi sa izazovima života. Zato, na kraju krajeva, poneki timski sport je odličan način da klinci razviju motoriku, ali i osećaj za druge.
Rajović je istakao da je lopta, iako često zapostavljena, najmoćnija igračka za razvoj deteta. On navodi da deca kroz aktivnosti sa loptom razvijaju ključne motoričke veštine, poboljšavaju koordinaciju, ravnotežu, kao i sposobnost da bolje osete svoje telo. „Kretanje je temelj za razvoj mozga. Deci je potrebno da bolje osećaju svoje telo i njegove granice“, objasnio je.
Prema njegovim rečima, lopta je i sredstvo za razvoj propriocepcije, sposobnosti kontrolisanja mišića i ravnoteže, što je ključno za decu koja se razvijaju. „Zbog gravitacije, mi stalno koristimo svoje mišiće, a lopta aktivira te veštine i doprinosi razvoju neuronskih veza“, istakao je Rajović.
Deca, prema Rajoviću, biraju različite vrste lopti prema svojim potrebama – neki preferiraju teže lopte, dok drugi biraju lakše ili bodljikave, čime razvijaju finu motoriku i taktilnu senzaciju. On savetuje roditeljima da dopuštaju deci da sama izaberu loptu, jer će na taj način dete bolje razvijati unutrašnju motivaciju.
„Deca koja nisu stimulisana da se bave fizičkom aktivnošću, često imaju problema sa osnovnim motoričkim veštinama. Aktivnosti sa loptom poboljšavaju sposobnost prostorne orijentacije, koordinacije i vizuelno-motoričke koordinacije“, zaključio je Rajović.
Lopta, prema njegovim rečima, ima širok spektar koristi za razvoj deteta. Od smanjenja poteškoća u vizuelno-motoričkoj koordinaciji, preko razvijanja sposobnosti za praćenje i poštovanje instrukcija, do jačanja pažnje i koncentracije. Takođe, Rajović podseća da danas deca sve više vremena provode pred ekranima, što negativno utiče na razvoj njihovih fizičkih i mentalnih sposobnosti. Lopta, kao jednostavno, ali izuzetno efikasno sredstvo, pomaže u prevenciji poremećaja poput dispraksije, disgrafije i disleksije.
Om poziva roditelje da ne zanemaruju moć fizičke aktivnosti i igre sa loptom u procesu odrastanja, jer to direktno utiče na mentalni i emocionalni razvoj deteta, kao i na njegovu sposobnost da se nosi sa izazovima života.
Zato, na kraju krajeva, poneki timski sport je odličan način da klinci razviju motoriku, ali i osećaj za druge.
(ona.rs)
