Roditelji bi neke fraze trebalo pažljivo da koristi, a najbolje je da ih uopšte ne koriste
Psiholog kome je uža sfera interesovanja roditeljstvo, koja je osnovala i školu za roditelje koji vaspitavaju izuzetne tinejdžere – Angela Karanja stoga ponavlja da se ponašanje, vrednosti, uverenja i stavovi prenose kroz posmatranje, slušanje i imitiranje drugih.
Kao mladi ljudi s nerazvijenim mozgom, deca nemaju mentalnu spretnost niti sposobnost da preispituju šta im se predstavlja i da li je to dobro ili loše – rekla je ona, "a do sedme godine podsvest deteta je subjektivna i otvorena za svaku sugestiju". Kada jednom usvoje određene stavove, kaže, teško ih je kasnije promeniti, pa je najbolje od početka sprečiti negativne navike. Evo šta ona kaže da treba izbegavati da govorite pred decom:
Negativno o (bivšim) partnerima
Mnogi roditelji u besu govore loše o drugom roditelju pred svojom decom i ne shvataju da je dete mešavina oba; pa kada čuje nešto negativno o drugom roditelju, i sebe doživljava kao loše, objasnila je Angela Karanja.
"Tako kod deteta nastaju unutrašnje podele, jer mrzi jedan deo sebe ili svoje porodice", dodaje ona.
O sopstvenim strahovima
Nikada pred decom ne bi trebalo da pričate o problemima s novcem ili o svojoj brizi o bolesti, kaže psiholog, jer deca uče iz života svojih roditelja i načina na koji roditelji tumače svet.
"Kada su roditelji uplašeni i pričaju o novčanim brigama, oni te strahove prenose na svoju decu, a odgovornosti odraslih ih opterećuju i ne znaju kako da ih savladaju", rekla je ona. Kada roditelji razgovaraju s decom o brigama odraslih, oni ih dovode u bespomoćan položaj za koji se zna da ometa normalan razvoj deteta.
Nedostatak samopouzdanja i samoprezir
Roditelji nikada ne bi trebalo da koriste izraze samoprezira kao što su "Ne mogu ništa da uradim kako treba", "Beskorisna sam", "Debela sam" ili "Ružna sam".
"Radeći ovo u prisustvu svoje dece, roditelji na vrlo upečatljiv način, demonstracijom, decu uče da je u redu ne verovati u sebe", kaže psiholog.
Žaljenje zbog rađanja deteta
Izjave poput "nikada nije trebalo da te rodim" ne bi trebalo govoriti deci, čak i ako vi kao roditelji to mislite. "Najbolje bi bilo prihvatiti da je dete tu i učiniti sve što je potrebno da ga podržimo u životu koji smo mu dali", kaže ona, a spomenute fraze i stavovi doprinose detetovom manjku samopouzdanja i razvoju 'oštećenog' identiteta".Dakle, kada roditelji prenesu obeshrabrujuća uverenja na svoju decu, čak i govoreći im da nešto ne mogu da urade, deca počinju da veruju da su nesposobna.
Poređenje s drugima
To je unapred izgubljena igra, kaže psihologica i dodaje da je „istraživanje pokazalo da poređenje deteta s drugima dovodi do nedostatka vrednosti i za sebe i za druge. "Poređenje koje govori deci da nisu dovoljno dobra može biti demorališuće i depresivno, dok onaj ko kaže da su drugi najbolji može dovesti do nepoštovanja drugih". "Dakle, kada roditelji prenesu obeshrabrujuća uverenja na svoju decu, čak i govoreći im da ne mogu nešto da urade, deca počinju da veruju da jesu nesposobna".
(Krstarica)
BONUS VIDEO
