Isprobajte najstarije savete za negu lica i tela
Iako na prvi pogled ulepšavanje može izgledati kao moderan koncept, prava istina je da su i pripadnici drevnih civilizacija poklanjali veliku pažnju nezi lica i tela.
Motiv lepote je uvek aktuelan, a razni trendovi za njeno postizanje menjaju se gotovo iz dana u dan. U jednom trenutku naginjemo prirodnom izgledu, dok u drugom preferiramo izražajniju šminku. Bez obzira na izbor, istina je da mnogi trendovi imaju svoje korene duboko u drevnim civilizacijama, a egipatska kultura predstavlja pravu riznicu znanja o lepoti.
Naravno, u ranoj istoriji svi kozmetički sastojci su bili prirodnog, odnosno biljnog ili životinjskog porekla. Sa razvojem nauke i tehnologije počela je upotreba sintetičkih i hemijski dobijenih materijala, a industrija lepote doživela je pravu revoluciju tokom 20. veka. Zanimljivo je primetiti kako se pojedini koncepti lepote često vraćaju u modu, pa je kompozicija kozmetičkih proizvoda prirodnog porekla odjednom postala izuzetno cenjena i ponovo tražena.
Stari Egipćani su pravi pioniri industrije lepote
Dr. Roger L. McMullen u svom članku "Istorija prirodnih sastojaka", u kozmetici naglašava da je kozmetika bila prisutna u životima starih Egipćana od samih početaka njihove civilizacije. Autor navodi da su se parfemi pravili od smirne, majčine dušice, kamilice, lavande, nane, ruzmarina i kedra, uz dodatak maslinovog, susamovog ili bademovog ulja . Za njih su parfemi imali veoma duhovno značenje, a verovali su da određeni mirisi podstiču određene telesne funkcije.
Zapravo, danas često biramo parfeme koji su u skladu sa našom energijom, karakterom ili jednostavno trenutnim osećanjem. Takođe, kupanje je oduvek bilo sastavni deo nege kože starih Egipćana, a da bi napravili kremu za čišćenje mešali su životinjsku mast ili biljno ulje sa krečom u prahu.
Upotreba proizvoda prirodnog porekla
Kol je sastojak drevne egipatske i moderne kozmetike u određenim delovima sveta. Pored industrije lepote, Egipćani su ga koristili i za lečenje problema sa očima. Naime, radi se o mešavini galenat gline, biljnih ekstrakata, uglja i metala, a koristi se za isticanje očiju i obrva. Iako se trendovi u šminkanju često menjaju , zanimljivo je primetiti da su Egipćanke bile poznate po naglašenim obrvama i očima.
Egipćani su biljku kanu koristili za farbanje kose i noktiju, ali i za crtanje tetovaža. Kana je i danas popularan prirodni proizvod za farbanje kose i obrva koji koriste svi ljubitelji prirodnog i ne previše dugotrajnog dejstva kozmetičkih preparata.
Egzotična lepota počiva na usnama
I na kraju, ne smemo zaboraviti da napomenemo da su egzotičnu lepotu negovale i stare Egipćanke, a na nju nisu imune ni današnje žene. Egipćanke su isticale lepotu svojih usana i obraza pretežno crvenim i smeđim tonovima, koji su i danas u širokoj upotrebi. Ove nijanse su dobijene od različitih minerala u prirodi, uglavnom oksida gvožđa.
Naravno, sve ovo ne bi bilo tačno da nisu obraćali pažnju na oralno zdravlje a dr Mekmulen navodi da je najstariji zabeleženi zubar na svetu bio Egipćanin Hesi-Ra koji je živeo za vreme Treće dinastije. Međutim, nedostajalo im je znanje o oralnoj higijeni, jer arheološki dokazi sugerišu da su patili od karijesa. Međutim, imali su napisane formule za mešavinu paste za zube, a so i pepeo koje su koristili imaju sličnu funkciju kao i silicijum u današnjoj pasti za zube.
(Sensa.hr)
BONUS VIDEO:
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
