Postoji nekoliko retkih rasa pasa.
Neki žive u specifičnim podnebljima i slabije su rasprostranjeni po ostatku sveta, a neki se koriste strogo u određene svrhe, kao što je traženje tartufa i čuvanja ovaca, stoga je malo verovatno da ste za neke od takvih rasa čuli ako se takvim delatnostima ne bavite.
Ovo je pet najređih vrsta pasa na svetu:
Norveški lundehund
Čudna i neobična rasa. Na svakom stopalu ima šest prstiju, a glavu unazad može saviti gotovo toliko da sa njuškom dotakne leđa. Lundehund je u Norveškoj prvobitno hvatao Pufine, specifične ptice koje žive na severnim obalama, zbog svoje veštine u penjanju po klisurama. Gotovo je izumro tokom Drugog svetskog rata, ali norveški uzgajivači uspeli su da održe ovu rasu u životu.
Zbog svoje energije i ličnosti odličan je ljubimac za aktivnije porodice koje vole avanture, istraživanja i česte duge šetnje.
Lagoto Romagnolo
Često ga mešaju sa pudlama, no Lagoto Romagnolo je zapravo najstarija rasa za lov na vodi. Lovci su ga u Italiji vekovima koristili da donosi upucane patke sa jezera, a to mu leži zbog nepromočivog krzna nalik vuni, oštrog njuha i mišićave građe. Danas ih ljudi ipak uglavnom koriste za traženje tartufa te je trenutno jedina poznata rasa na svetu koju ljudi za to koriste.
Azavak
Azavak ili saharski hrt afrički je pas smeđe boje ili boje peska. Karakteriše ga mršavo i gipko telo i kraljevsko držanje.
Poznat je kao vrlo nežna i svojoj porodici privržena rasa. Prema strancima je nepoverljiv i ne voli kad ga diraju, ali ljude s kojima živi obožava.
Potrebno mu je najmanje pola sata trčanja ili aktivne igre svakodnevno, a budući da dolaze iz pustinje uživaće u letnjim danima. Iz istog razloga zimi će im trebati odeća, jer ne podnose hladnoću.
Vidraš
Vidraš je, kako mu ime i govori, stvoren je za lov na vidre, međutim, izuzetno je privržen, razigran i veran kućni ljubimac.
Uši su mu dugačke i opuštene, dlaka oštra, a njuška dugačka i dlakav. Vidraši se prvi put spominju u dokumentima engleskog kralja Džona iz 13. veka, a danas je gotovo na granici izumiranja. Mišićna masa dostiže i preko 50 kilograma i ne ubrajaju se u čiste i uredne pse, budući da im na dlakavim šapama ostaje mnogo prljavštine.
Mudi
Ova mađarska rasa koristila se uglavnom za čuvanje stoke i ovaca, a danas ih je u svetu manje od hiljadu. Retko ih ima izvan Mađarske i okolnih zemalja.
Mudiji su izuzetno energični i traže puno aktivnosti. Pametni su i dugog životnog veka, ali od svojih vlasnika očekuju puno truda i opreza, jer se sa drugim psima ne slažu baš najbolje.
Zauzvrat će biti marljivi i odani te će, po potrebi, njihovi urođeni zaštitnički instinkti doći do izražaja.
